Repozicioniranja na rumunskoj političkoj sceni (15.04.2016)
2016. je izborna godina u Rumuniji — u julu se održavaju lokalni a krajem godine i parlamentarni izbori. Ovo je treći put u posledecembrijkoj istoriji zemlje kada jedna ekspertska vlada organizuje izbore. Prethodne dve organizovale su vlade Teodora Stolozanua 91/92 godine i Mugura Isareskua 1999/2000. Vlada Dačijana Čološa, koja je inaugurisana glasovima Socijaldemokratske i Nacionalne liberalne partije, medju svoje zadatke ima i organizovanje korektnih izbora. Start za podnošenje kandidatura za lokalne izbore već je dat I 5. juna biće nam poznate definitivne kandidature. U odnosu na situaciju od pre četiri godine, kada je na lokalnim izborima Centralna izborna komisija potvrdila izborne oznake 82 stranke, izborne i političke alijanse, za ove izbore imaćemo 126. U izbornoj trci nalaze se poznate stranke Socijaldemokratska(PSD) Nalionalna liberalna (PNL), Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR), Alijansa liberala i demokrata (ALDE), Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR) i novoosnovane partije koje se u skladu sa vazećim zakonom o strankama mogu formirati od najmanje 3 člana. Politolog Kristijan Parvulesku kaže: ’’Sada je politička scena Rumunije uzdrmana korupcijskim skandalima. Stvari bi mogle da napreduju, ali na primer povlačenje Ludovika Orbana iz trke za dužnost gradonačelnika glavnog grada, posle izbijanja korupcijskog skandala, može samo da potvrdi ovu konstataciju. Ovakva situacija stvoriće velike glavobolje partijama jer lokalni izborni sistem favorizuje velike partije i kandidate koji su već na funkcijama gradonačelnika. Ipak postoji velika doza neizvesnosti koja zavisi od kapaciteta stranaka da mobilizuju sopstveno izborno telo i sa druge strane od reakcije birača. Da li ćemo imati osetniju izlaznost? Da li će na glasanje izaći birači koji imaju velike primedbe na račun političke klase i da li će glasati za male novoformirane stranke? Na sva ova pitanja nemamo odgovore, ali ovo samo potvrdjuje zbunjenost koja vlada na političkoj sceni u ovom momentu.’’
Corina Cristea, 15.04.2016, 09:52
Prema rezutatima sondaze agencije INSKOP 90% ispitanika izjavilo je da ne bi više dali glas gradonačelniku koji je pod sudskom istragom zbog korupcije, dok 88 % smatra da javne ličnosti kojima je izrečena definitivna sudska presuda ne bi trebalo nikada više da obavljaju javne funkcije. Postavlja se pitanje da li je ovaj stav signal da se nešto promenilo u mentalitetu rumunskog birača i da li će posle narednih izbora politička scena Rumunije biti sasvim izmenjena? Čujmo ponovo odgovor Kristijana Parvuleskua:’’ Ne možemo anticipirati. Prvo treba da vidimo šta će se desiti na izborima. Prednost imaju gradonačelnici na ovoj dužnosti. Bez sumnje da je Nacionalna antikorupcijska direkcija važan akter, jer je iz trke izbacila veći broj gradonačelnika i relansirala izbornu trku u Bukureštu, Konstanci Jašiju, Ploještiju, Brašovu ali birači odlučuju. Tek 6. juna saznaćemo ako su ovi zaista odlučili da idu do kraja ili se radilo samo o jednostavnim deklaracijama.’’
Sa druge strane nameće se pitanje: U kojoj meri je važna antikorupcijska borbe za birače u uslovima kada bivši gradonačelnici uživaju poverenje skoro 50% birača iako su ovi sudski gonjeni? Kako se može objasniti ovakav stav? Nije ništa iznanadjujuće ovde- smatra Kristijan Parvulesku: ’’Treba shvatiti da su sondaže instrumenti koji za merenje temperature javnog mnjenja, odnosno načina na koji javno mnjenje shvata odredjene stvari, a ne apsolutna istimu. Situacija se razvija. Podsećam da su 2014. godine sondaže nagovestile pobedu Viktora Ponte i da su birači na kraju iz temlja obrnuli rezultat. Ovo se može lako desiti i na lokalnim izborima. Bez sumje da postoji odredjena simpatija prema gradonačelnicima na dužnosti i to zbog inertnosti izbornog tela, posebno onog izbornog tela koje zna kako se treba mobilisati za glasanje. Verovatno da ćemo imati gradonačelnike sa problemima ali kojima jos nisu izrečene presude, tako da mogu da produže mandate. Ali ovo ne znači da pitanje korupcije nije problem koji interesuje javnost i da javnost nije svesna veze izmedju korupcije sa jedne strane i izbora gradonačelnika, sa druge.’’
Kako će izgledati politička scena na kraju ove godine. Po oceni Prvuleskua, sudeći po raspoloživim podacima, neće se mnogo razlikovati: ’’Pojaviće se i nova lica. Jer političke stranke imaju obavezu da promovišu nove ljude. U sadašnjem kontekstu ne verujem da će mnogi nestranački kanditati i mnoge partije uči u izbornu trku, iako iznenadjenja nisu isključena. Ja se baziram na iskustvo prethodnih izbora, a slaba izlaznost na lokalnim i parlamntarnim izborima favorizuje stare a ne nove partije.’’
Mesta za nove kandidate biće i verovatno da će veliki gradovi poput Bukurešta odigrati centralnu ulogu u uoblićavanju jedne nove političke formule — ocenjue Kristijan Parvulesku.
