Psihološki efekti pandemije korona virusa (22.04.2022)
Pandemija novog korona virusa, trenutno u silaznom trendu, ostavila je snažan pečat na svakodnevni život ljudi već više od dve godine. Medju mnogim posledicama pandemije nalaze se i psihološke, koje su doprinele masovnim pojavama anksioznosti i depresija. Samo u prvoj godini pandemije broj slučajeva anksioznosti i depresija povećan je za 25% . Ove podatke potvrdjuje i analiza politika i lečenja depresije u Rumunijji, a prema procenama Svetske zdravstvene organizacije više od 40 miliona evropskih državljana pati od depresije, odnosno 4,3% stanovništva Evropske unije. Lekari kažu da je pandemija uticala na pojedine pacijente sa psihijatriskom patologijom koja se pojavila nakon infekcije kovidom 19, dok se kod pacijenata koji su ranije imali psihičke ili živčane tegobe, zdravstveno stanje pogoršalo. Ovakvoj situaciji doprinela je i loše informisanje, koje je nekima ulilo uverenje da će umreti ako se zaraze i naročito ako će biti hopsitalizovani. Postojao je i snažan pritisak lažnih vesti koje su izazvale pojavu anksioznosti i-u kontekstu pamdemije-odsustvo predvidljivosti uticalo je na promene ponašanja koje se mogu svrstati u sferu mentalnog zdravlja, objasnila je za Radio Rumunija stručnjak za politike javnog zdravlja doktorka Joana Stančel. Nismo navikli na izolaciju, na odsustvo neposrednog komuniciranja sa lekarom, pacijenti dugo nisu shvatili šta se zapravo dogadja, a sve ovo je stvorilo situaciju koja nije dovoljno analizirana, kojoj nije pružena adekvatna pažnja jer je u kliničkoj sferi naglasak stavljen na sindrome koji su neposredno ugrožavali život, kaže Joana Stančel: ,,Mnoge osobe imaju ovaj sindrom hroničnog umor i niko ne smatra da je ova bolest iz sfere internih bolesti ili neuropsihijatrije, ali svi se žale na umor, hronični umor. Smatram da će se tek od sada društvene posledice ovih pojava odražavati na radni kapacitet , kapacitet učenja i povratka na društveno ponašanje od pre pojave bolesti.“
Corina Cristea, 22.04.2022, 11:12
Posle dve veoma teške godine suočavamo se sada sa novim velikim stresnim faktorom-invazijom Rusije na susednu Ukrajinu, koja samo pospešuje zabrinutost društva. Ova situacija mogla bi da utiče na povečanu agresivnost pojedinih osoba u kontekstu pandemije, kaže Joana Stančel: ,,Mislim da je ovaj period izolacije poremetio percepciju stvarnosti u društvu i svaki pojedinac je napravio sopstveni scenario smstrajući se herojem ili super-osobom. Odavde su nastali i problemi sa tolerancijom prema ostalima, tolerancijom prema bližnjem, prema pravu bližnjeg i percepcija dan nam je dozvoljeno sve na individualnom nivou ili na manje grupe, na štetu prava ostalih. Što se tiče sadašnjeg konflikta, izgleda da je pandemija doprinela podsticanju borbu za resurse, pristupu materilajnim i prirodnim resursima kao i političkoj nestabilnosti sa kojom sukobljene strane nisu znale kako da upravljaju kako bi se postigla nova ravnoteža, tako da su se pojavili neravnoteže u pristupu resursima. U ovom širem regionu Rumunije, Republike Moldavije i Ukrajine napravljene su mnoge studije, ja sam lično učestvovala u nekoliko bezbednosnih studija, odnosno percepciji rizika na pojedinca izražene percepcijom pretnje, ali nerealne od strane pojedinih grupa. Ova neravnoteža, ova društvena bezbednost o percepciji rizika koji nije obavezno realna doprinela je da se svaka umešana strana prekomerno naoružava. Mere ispoljavanja sile dovele su do neravnoteže kojom se teško može upravljati. Istovremeno pandemija je uticala i na ograničavanje demokratskih sloboda.“
Smisao za humor je oružije sa kojim se možemo boriti protiv depresije i anksioznosti, kažu stručnjaci. Savet bi bio da svaka osoba sa ovakvim problemima napravi svakodnevne planove, kako bi mogla da se raduje onim što ima, da utvrdi pozitivne i realne ciljeve, da se koncentriše na lepe stvari, da se druži sa prijateljima, da sluša muziku, da se šeta, da nabavi kučnog ljubimca i da se udalji što više od lažnih vesti, da ne razmišlja previše o neizvesnoj budućnosti. Istovremeno dve komponente-duhovnik i stručnjak-odnosno lekarska i mentalna komponenta, treba da budu komplementarne i nikako da jedna zameni drugu.
