Pripejd SIM kartice i terorizam (08.04.2016)

Izgleda da se rešenje za terorizam još ne nazire uprkos podržanim naporima. Terorizam nije napravio korak nazad, iako je prošlo već 15 godina borbe protiv ove pojave. Naprotiv, na radikalizaciju rata protiv ekstremista, ekstremisti uzvraćaju još jače. DAEŠ, samozvana Islamska država, postala je sve močnija organizacija,koja jača svoje položaje i nastavlja regrutaciju pristalica za organizaciju atentata u samom srcu Evrope. Evrope koja izdvaja pozamašna sredstva pokušavajući da suzbije terorizam, mora istovremeno da ograniči pojedina prava i slobode. I zbog toga nastaju rasprave. Sa jedne strnae su ljudi koji tvrde da odbrana dražavljana od napada nepredvidljivih agresora koji deluju po za Evropljane neshvatljivim pravilim može opravdati odredjene mere nadzora.Na suprotnoj strani su oni koji tvrde da je napad na privatan život neprihvatljiv. Ova polemika povukla je za sobom pitanje pripejd telefonskih kartica u Rumuniji- državi koja je u užem krugu zemalja u kojima nije potrebn identifikacija prilikom kupovine kartica. Ova tema izbila je u prvi plan kada je premijer Dačijan Čološ izjavio u tv emisiji da su prilikom pripremanja pojedinih atentata korišćene pripej kartice iz Rumunije. Flavius Dumbrava, analitičar intelidjens službe, u izjavi za Radio Rumunija istakao je da je od izuzetne važnosti poznavanje identiteta kupca: Ovde nije reč samo o terorizmu. Ljudi često površno gledaju na ovo pitanja i pitaju zasto nam je ovo potrebno, zar mi imamo teroriste? Ili svima se moze dogoditi, samo nama ne. Ne radi se samo o terorizmu vec i o prodaji droge, o korupciji, švercu belim robljem. Ne mogu se identifikovati dileri droge koji koriste razna sredstva. Pripejd kartica ne treba da postane oružije. Sredstvo komuniciranja u elektronskoj oblasti ne treba da bude oružije, ni za teroriste, ni za korupciju, ni za šverc belim robljem. Ovo sredstvo treba da postane normalna pojava u zemlji koja je već duze vreme priključena na demokratiju

Corina Cristea, 08.04.2016, 09:56

Izgleda da se rešenje za terorizam još ne nazire uprkos podržanim naporima. Terorizam nije napravio korak nazad, iako je prošlo već 15 godina borbe protiv ove pojave. Naprotiv, na radikalizaciju rata protiv ekstremista, ekstremisti uzvraćaju još jače. DAEŠ, samozvana Islamska država, postala je sve močnija organizacija,koja jača svoje položaje i nastavlja regrutaciju pristalica za organizaciju atentata u samom srcu Evrope. Evrope koja izdvaja pozamašna sredstva pokušavajući da suzbije terorizam, mora istovremeno da ograniči pojedina prava i slobode. I zbog toga nastaju rasprave. Sa jedne strnae su ljudi koji tvrde da odbrana dražavljana od napada nepredvidljivih agresora koji deluju po za Evropljane neshvatljivim pravilim može opravdati odredjene mere nadzora.Na suprotnoj strani su oni koji tvrde da je napad na privatan život neprihvatljiv. Ova polemika povukla je za sobom pitanje pripejd telefonskih kartica u Rumuniji- državi koja je u užem krugu zemalja u kojima nije potrebn identifikacija prilikom kupovine kartica. Ova tema izbila je u prvi plan kada je premijer Dačijan Čološ izjavio u tv emisiji da su prilikom pripremanja pojedinih atentata korišćene pripej kartice iz Rumunije. Flavius Dumbrava, analitičar intelidjens službe, u izjavi za Radio Rumunija istakao je da je od izuzetne važnosti poznavanje identiteta kupca: Ovde nije reč samo o terorizmu. Ljudi često površno gledaju na ovo pitanja i pitaju zasto nam je ovo potrebno, zar mi imamo teroriste? Ili svima se moze dogoditi, samo nama ne. Ne radi se samo o terorizmu vec i o prodaji droge, o korupciji, švercu belim robljem. Ne mogu se identifikovati dileri droge koji koriste razna sredstva. Pripejd kartica ne treba da postane oružije. Sredstvo komuniciranja u elektronskoj oblasti ne treba da bude oružije, ni za teroriste, ni za korupciju, ni za šverc belim robljem. Ovo sredstvo treba da postane normalna pojava u zemlji koja je već duze vreme priključena na demokratiju

Nepostojanje propisa za ovu oblast kod nas omogučuje terorističkim organizacijama da nabave anonimne kartice – kažu ljudi koji smatraju da su podaci o identifikaciji potrebni. Zakon o obaveznoj predstavljanju licne karte prilikom kupovine pripejd kartice, izglasan u rumunskom parlamentu u leto 2014. godine, proglasen je neustavnim tri meseca kasnije. Po oceni sudija Ustavnog suda ovaj zakon je samo dopuna na takozvani Big brader zakon- koji je predvideo da se podaci od ličnog karaktera mogu stokirati 6 meseci, ali i ovaj je proglašen neustavnim. Djordjiana Jorgulesku, direktor Centra za pravne resurse, tvrdi da su rasprave o antiterorističkim zakonima netransparentne i da su nam potrebne javne konsultacije o ovom pitanju: Postojanje terorističkih napada ne znači da treba suspendovati naša prava. Pod većom ili manjom terorističkom retnjom ulazi se u zonu atentata na privatan život gradjana i tajnost prepiske, bez objašnjenja.

Djorgijan Pop, šef Parlamentarne komisije za kontrolu i aktivnost Rumunske obavšstajne službe (SRI) obrazlaže potrebu uskladjivanja rumunkih zakona sa antiterorističkim zakonodavstvom Evropske unije: Treba podržati sve institucije koje se bave prevencijom, jer nije cilj uhapsiti teroristu koji je već izvrsio atentat i predati ga sudskim organima. Cilj je sprečavanje atentata. Kao terorističke akcije treba smatrati obuku, regrutaciju ili finansiranje evropskog državljana koji se obučava u tabore terorista. Treba pojačati i to mnogo kontrolu trgovine i logično prodaju oružija, eksplozivnih materija ili materijala za bombe ručne izrade

Paradoksalno je da jedan šumar ima pravo da legitimiše i kontroliše lovkradicu, a antiteroristički, obaveštajni ili vojni oficir ne može da legitimiše sumnjivu osobu za terorizam u blizini aerodroma, iako raspolaže informacijom da bi dotična osoba mogla u svom ruksaku da nosi bombu –dodao je Djordjian Pop