Prioriteti za Rumune van granica zemlje (02.06.2017)
Nakon 1989. godine odnosi sa Rumunima van granica zemlje postali su stalna briga vlasti u Bukureštu u sklopu produbljavanja bilateralnih odnosa sa zemljama na čijim teritorijama žive rumunske zajednice ili koje pripadaju rumunskoj kulturnoj porodici, kao i u sklopu zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina. Očuvanje, razvijanje i afirmacija etničkog, lingvističkog, kulturnog i religioznog identiteta Rumuna koji žive u susednim državama ili koji su emigrirali u poslednje tri decenije postali su spoljnopolitički strateški ciljevi vlasti u Bukurestu. ,,Danas je novo Ministarstvo za odnose sa Rumunima u rasejanju veoma ambiciozna institucija i pokušaće da, osim projekata sa organizacijama Rumuna van granica, pronadje načine da pretvori tematiku koja se odnosi na svaku zajednicu- saopštila je na početku svog mandata resorna ministarka Andreja Pastrnak.
Corina Cristea, 02.06.2017, 08:36
Svaka zajednica koja živi u susednim državama ili Velikoj Britaniji ima životne probleme, dodala je ministarka. Ona se zalaže za dijalog medju ovim zajednicama, a one koje su rešile ozbiljne probleme mogu da posluže kao model za druge. Nedavno je ministarka u intervjuu za Radio Rumunija govorila o problemima sa kojima se suočava rumunska dijaspora: ,,Kada govorimo o Rumunima van granica moramo da se odnosimo i na bezbrojne probleme i problematike sa kojima se ovi suočavaju, jer skoro jedna trećina radno sposobnih stanovnika Rumunije radi van zemlje. Najvažnije pitanje odnosi se na očuvanje identiteta. Osim identiteta posebnu pažnju poklanjamo pravima rumunskih državljana koji rade i žive u inostranstvu. Prva naša briga je položaj Rumuna u Velikoj Britaniji koji, zbog Bregzita, smatraju da su njihova prava ugrožena. Ali, i drugi Rumuni tvrde da su im prava ugrožena. U ovo vreme treba reći da je veoma važno da nastavimo kampanje sa Ministarstvom rada, Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom inostranih poslova o informisanju rumunskih državljana i njihovim pravima. Oni ne treba da odustanu od ovih prava».
Ukupan broj Rumuna na radu u inostranstvu ne može se tačno znati, ali prema podacima zemalja članica Evropske unije i raznih studija radi se o nekoliko miliona. Najviše Rumuna ima u Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji. Andreja Pastarnak je objasnila da je vaspitanje glavni problem sa kojim se ministarstvo suočava, jer su mnoga deca rodjena u drugim državama i ovde se rumunski jezik ne uči: ,,Preuzeli smo obavezu da podržimo dobrovoljne asocijacije, parohijalne škole koje drže predavanja na rumunskom jeziku. Treba znati da mali broj mladih ljudi koji uče u ove dve države uspevaju na nauče rumunski. Nastojimo zajedno sa Ministarstvom nacionalnog obrazovanja da učinimo sve što je potrebno da klasični kao i digitalni udžbenik stigne do škola. Pojedini mladi ljudi uče sada pomoću kseroks kopija koje obezbedjuju volonteri. U okviru ovog programa pokušavamo da pomognemo i volonterima, parohijalnim školama.
Ovi programi treba da budu kao neka vrsta borbe za očuvanje rumunskog jezika u dijaspori. Jedan od glavnih instrumenata za koheziju rumunskih zajednica je postojanje ovih vikend škola u okviru hrišćanskih parohija i reprezentativnih asocijacija Rumuna u inostranstvu.
