Prioriteti rumunske diplomatije
Okupljena u Bukureštu, rumunska diplomatija analizirala je puna 4 dana spoljnopolitičku agendu, privrednu situaciju i bezbednosne izazove Rumunije, države na granici evropskog i evroatlanskog prostora. Na spoljnom planu, apsolutni prioritet rumunske diplomatije ostaje i dalje promovisanje Republike Moldavije, smatra premijer Viktor Ponta. Posle skoro četvrt veka od proglašenja nezavisnosti prema Sovjetskom Savezu, Moldavija, sa većinskim rumunskim stanovništvom, krenula je evropskim putem, ali treba da odoli unutrašnjim i geostrateškim izazovima. Kišinjev se suočava sa velikim ekonomskim problemima i identitetskom krizom, jer jedni žele ujedinjenje sa Rumunijom, a drugi se radije opredeljuju za ujedinjenje sa Rusijom. Prošle godine Republika Moldavije je potpisala sa Evropskom unijom Sporazum o pridruživanju i za svoje državljane obezbedila liberalizovani vizni režim. Pored toga Kišinjev treba da odoli i izazovima regionalnog konteksta posle sukoba u susednoj Ukrajini. Njen glavni saveznik je Rumunija, sa kojom razvija važne privredne i kulturne projekte. U ovom kontekstu premijer je diplomatama poručio :’’Moldaviji je potrabna naša pomoć, uključujući i diplomatsku, i želim da Vas zamolim da se svaki put kada imate priliku borite za interese Republike Moldavije kao za rumunske. Mislim da je ovo legitiman i korektan stav sada više nego ikada ranije, Moldaviji je potrebna naša podrška.’’
Corina Cristea, 18.09.2015, 18:20
Rumunija kao članica Severoatlanske alijanse i Evropske unije suočavala se sa mnogim geostrateškim izazovima u proširenom susedstvu, naglasio je šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku: ’’Ne možemo zanemariti činjenicu da je oko ove dve organizacije, čiji smo mi članovi, stvoren pravi koridor nestabilnosti, sa mnogim vrućim punktovima od ruske agresije na Ukrajinu i promene bezbednosne ravnoteže u zoni Crnog mora posle nelegalne okupacije i militarizacije Krima, pa sve do uspona terorističke pojave, rastuće nelegalne migracije, raznih kriza i državnih nestabilnosti na jugu. Rumunija koja se nalazi na tački infleksije sa južnim susedstvom u proširenoj zoni Crnog mora, ima dužnost i odgovornost da doprinese naporima za uspostavljanje stabilnosti, demokratije i prosperiteta.’’
Imigracija je bila druga tema koja je zaokupljala pažnju u vreme kada Evropa traži odgovor na izbegličku krizu. Rumunija je solidarna sa članicama Unije u nastojanjima da se pronadje rešenje za izbegličku krizu, ali odbacuje obavezne kvote. Nijedna članica Evropske unije se ne može obavezati da učini ono što je iznad njenih mogućnosti- izjavio je šef rumunske države Klaus Johanis: ’’Postoje drugi načini da zemlje koje odbijaju obavezne izbegličke kvote izraze solidarnost. Rumunija nije ksenofobična država, ni separatistička. Mi želimo da doprinesemo rešavanju ove krize. Kako ćemo to uraditi, videćemo. Ako ćemo primiti izbeglice, preuzećemo i odgovornost. Nećemo ih primiti u hotelskom režimu preko zime i posle toga videćemo. Ove ljude treba školovati i integrisati u društvo.’’
Predsednik Johanis je pozvao akreditovane rumunske diplomate da se aktivnije uključe u pomovisanje ekonomskih interesa Rumunije i ponovo se založio za ulazak Rumunije u Šengen, prostor koji je sada, po mišljenju šefa države, nefunkcionalan: ’’Ulazak u Šengen ostaće naš cilj i u narednom periodu. Pored ispunjavanja uslova, veoma važno je da kažemo da će Rumunija na ovom prostoru doprinositi jačanju spoljnih granica Unije’’
Na skupu rumunske diplomatije razgovaralo se i o načinu na koji se mogu privući inostrane investicije kao i o privlačenju turista. Mihaj Daraban, predsednik Trgovinske i industrijske komore Rumunije, u čijem je sedištu održan skup diplomatije o ekonomskim temama, naglasio je da prioritet rumunske ekonomske diplomatije treba da bude promovisanje rumunskog kapitala u zemlje Evropske unije. Došlo je, medjutim, vreme da Bukurešt ojača ekonomske odnose i sa vanevropskim svetom. Ovo nikako ne znači da se smanjuje važnost komunitarnog interesa, već da nam je neophodan koncentrisani napor kako bismo iskoristili potencijal drugih zona. Rumunija može ovo da učini i u svojstvu članice Evropske unije.
