Primena bioloških tehnika (11.03.2022)
Posle 276 neuspešnih pokušaja, u leto 1996. godine u Škotskoj rodjena je najčuvenija ovca Doli. Vest je medjutim saopoštena tek u februaru sledeće godine. Njeno rodjenje naučnim procesom podelio je čovecanstvo na dva tabora. Onima koji su smatrali da su se istraživači Roslin instituta igrali Boga, saopštenje je izazvalo strah od pojave ljudskih klona. Ostali su smatrali da je ovo veliki korak za čovelanstvo jer se mogu spasiti bića kojima preti nestanak. Bez obzira na tabore, ovo otkriće ostaje kao orijentir. Mirča Ilijesku, doktor ljudske genetike i evolucije na Institutu za vaspitanja Univerziteta u Kembridž o posebnom značaju eksperimenta Doli kazao je: ,,Ideja o prvom kloniranju je veoma važna jer se radi o kloniranju jedne čelije uzete od odrasle životinje. I do tada su izvršene klonacije na žabama i ovcama od čelija embriona. Ovoga puta princip se dokazao funkcionalnim. Tim Jana Vilmuta uzeo je jednu ćeliju iz mlečne žlezde odrasle ovce i uspeo da je unese u ovulu druge ovce. U ovom slučaju radi se o reprogramiranju jedne odrasle čelije, reprogramiranju genetskog materijala umesto da imamo spermatozoid i žljezdu koji se zatim unose u majku surogat. Dogodio se ovo prvi put kada je uzet materioal od odrasle čelije za stvaranje novog organizma.
Corina Cristea, 11.03.2022, 09:10
Realiazacija prvog kloniranja životinje od čelije jedne odrasle životinje izazvala je burnu raspravu. Jedni su priznali prednosti jednog mogućeg editiranja, drugi su se pozivali na eventualne etičke probleme. Počeo je jedan veoma interesantan razgovor o kloniranju, o budućnosti čovečanstva i kako možemo upotrebiti biološke tehnike, manipulisati DNK i embrione, naglasio je Mirča Ilijesku podsećajući da 25 godina kasnije govorimo o tehnikama genetskog editiranja: ,,Kloniranjem možemo uzeti genetski materijal od nekoga i da ga reprodukujemo, odnosno stvorimo novi identičan organizam. Genetsko editiranje znači da možemo intervenisati u genetskom materijalu i menjati ga po pojedinim kriterijumima. Sada se mogu intervenisti u pojedine genome. Genetsko editiranje znači da možemo modifikovati. Ako imamo jedno oplodjeno jajašce možemo modifikovati pojedine DNK jedinice koje izazivaju razne bolesti. Sada je ovo izvodljivo, a genetsko editiranje znači modifikaciju DNK-a.
Genetski inženjering, neposredna manipulacija DNK postoji od 1970. godine, ali tehnologija CRISPR, klasterisana redovno rasporedjena kratka polindromska ponavljanja, koja se pojavila pre 20 godina, i za koju je dodeljena Noelova nagrada za hemiju, promenila je iz temelja ovu oblast. Ovo je prva tehnika koja omogučava istraživačima da modifikuju više gena u samo jednom eksperimentu i u jednostavnom i jeftinom maniru editirati i genom svih organizama, od biljaka, životinja i ljudi. Uticaj na medicinsku oblast je ogroman. Ova tehnologija je veoma važan instrument za identifikaciju biomarkera. Može se upotrebiti i za analizu i lečenje genetskih, infektivnih ili imunoloških bolesti. Tehnologija je upotrebljena za stvaranje čelijskih modela u vezi sa distrofijom mišića, aterosklerozom, gojaznošću, diabetesom i Alcajmerom. Pored upotrebe u medicinskoj oblasti ova tehnologija raspolaže velikim potencijalom u proizvodnji hrane jer se može koristiti za povećanje kvaliteta kultura i otpora na bolesti i jerbicide. Može se takodje koristiti za alergije izmenom delova gena koji izazivaju alergične reakcije. U slučaju životinja ova tehnologija može povećati otpornost na bolesti i povećati produktivnost. Tehnologija nije savršena jer postoje opasnosti i od neželjenih modifikacija usled nenamernog ,,sečenja pojedinih genomskih lokacija. Druge se tiču reakcije organizma, posebno imunitarnog sistema na prenosne viruse. Postoje i problemi etičke prirode. Poznat nam je kontroverzni eksperiment kineskog biofizičara koji je bez uspeha pokušao da koristi tehnologiju za modifikaciju ljudskih embriona kako bi se ljudskom organizmu poverio veći otpor na HIV. On je optužen i u Kini, zemlji koja je postala lider u istraživanju editiranja genoma.
