Perspektive rumunske ekstraktivne industrije (05.03.2021)

Evropski ekološki plan objavljen u decembru 2019. godine predlaže strategiju postepenog pretvaranja Evrope do 2050.godine u neutralnu zonu sa stanovišta emisija gasova sa efektima staklene bašte. Medjutim postavlja se logično pitanje kako se može dostizati ovaj cilj? Odgovor je brojnim akcijama koje polaze od investicija u ekonomske tehnologije i podrške industrijskom sektoru, pa sve do uvodjenja novih manje zagadjujućih saobraćajnim sredstava, poboljšanja energetske efikasnosti zgrada i sadarnje sa nedjunarodnim partnerima na poboljšanju uslova za zaštitu sredine. Ali i dekarbonizacija energetskog sektora, dekarbonizacija koja pogdja Rumuniju, zemlju sa bogatom rudarskomm tradicijom koja i dalje pokriva veliki deo potrebe za energijom iz termocentrala na ugalj. Ako je u rudarskom sektoru pre 1989. godine radilo oko 100 000 radnika u skoro 450 rudnika, u poslednje tri decenije situacija se iz korena promenila. Mnogi rudnici su zatvoreni, čak i najstariji rudnik otvoren 1859. godine u Petrili. Prema zvaničnim podacima u 2017. godini u rudnicima je radilo oko 3000 rudara. Kasnije su ratvoreni i drugi rudnici. Niska kalorična vrednost uglja, visoki troškovi ekspoatacije pre svega zbog zastarele tehnologije, nedeovoljne investicije, sve veči troškovi neophodni za uskladjivanje sa standardima očuvanja sredine i slaba potražnja za ugljem glavni su razlozi zatvaranja rudnika. Rumunija uskoro treba da predstavi plan o totalnom odustajanju od korišćenja uglja za proizvodnju energije, jer ovaj energetski izvor nema budučnost, kaže prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans. Rumunija raspolaže fondovima za realizciju ovog cilja, dodao je evropski zvaničnik, a novac za korektnu tranziciju upotrebiće se inteligentno i za otvoranje radnih mesta za otpuštene rudare. O perspektivi rumunske ekstraktivne industrije rudarski ekspert i bivši generalni direktor Energetskog kompleksa Hunedoara Mihaj Melcer izjavio je za Radio Rumunija : ,,U normalnim okolnostima kada troškovi rastu vrtoglavnom brzinom i kada se eksptarkcije uglja ne isplati, treba prestati sa radom. Treba da se preusmerimo na energetske segmente koji mogu da smanje troškove, na povećanje prihoda i propseritetniji život. Eksloatacija slojeva rude u Dolini reke Žiu je veoma teška jer se ne može koristiti moderna tehnologija. Priroda nam nije bila naklonjena, kao u Poljskoj. Kod nas je situacija komplikovanija. Oni koji rade u ovom sektoru to znaju. Nastavljanje rudarske aktivnosti značilo bi bacanje ogromnih finansijskih sredstava koji se ne mogu opravdati.“

Corina Cristea, 05.03.2021, 11:30

Evropski ekološki plan objavljen u decembru 2019. godine predlaže strategiju postepenog pretvaranja Evrope do 2050.godine u neutralnu zonu sa stanovišta emisija gasova sa efektima staklene bašte. Medjutim postavlja se logično pitanje kako se može dostizati ovaj cilj? Odgovor je brojnim akcijama koje polaze od investicija u ekonomske tehnologije i podrške industrijskom sektoru, pa sve do uvodjenja novih manje zagadjujućih saobraćajnim sredstava, poboljšanja energetske efikasnosti zgrada i sadarnje sa nedjunarodnim partnerima na poboljšanju uslova za zaštitu sredine. Ali i dekarbonizacija energetskog sektora, dekarbonizacija koja pogdja Rumuniju, zemlju sa bogatom rudarskomm tradicijom koja i dalje pokriva veliki deo potrebe za energijom iz termocentrala na ugalj. Ako je u rudarskom sektoru pre 1989. godine radilo oko 100 000 radnika u skoro 450 rudnika, u poslednje tri decenije situacija se iz korena promenila. Mnogi rudnici su zatvoreni, čak i najstariji rudnik otvoren 1859. godine u Petrili. Prema zvaničnim podacima u 2017. godini u rudnicima je radilo oko 3000 rudara. Kasnije su ratvoreni i drugi rudnici. Niska kalorična vrednost uglja, visoki troškovi ekspoatacije pre svega zbog zastarele tehnologije, nedeovoljne investicije, sve veči troškovi neophodni za uskladjivanje sa standardima očuvanja sredine i slaba potražnja za ugljem glavni su razlozi zatvaranja rudnika. Rumunija uskoro treba da predstavi plan o totalnom odustajanju od korišćenja uglja za proizvodnju energije, jer ovaj energetski izvor nema budučnost, kaže prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans. Rumunija raspolaže fondovima za realizciju ovog cilja, dodao je evropski zvaničnik, a novac za korektnu tranziciju upotrebiće se inteligentno i za otvoranje radnih mesta za otpuštene rudare. O perspektivi rumunske ekstraktivne industrije rudarski ekspert i bivši generalni direktor Energetskog kompleksa Hunedoara Mihaj Melcer izjavio je za Radio Rumunija : ,,U normalnim okolnostima kada troškovi rastu vrtoglavnom brzinom i kada se eksptarkcije uglja ne isplati, treba prestati sa radom. Treba da se preusmerimo na energetske segmente koji mogu da smanje troškove, na povećanje prihoda i propseritetniji život. Eksloatacija slojeva rude u Dolini reke Žiu je veoma teška jer se ne može koristiti moderna tehnologija. Priroda nam nije bila naklonjena, kao u Poljskoj. Kod nas je situacija komplikovanija. Oni koji rade u ovom sektoru to znaju. Nastavljanje rudarske aktivnosti značilo bi bacanje ogromnih finansijskih sredstava koji se ne mogu opravdati.“

Ovi fondovi mogu da se upotrebe za nove izvore energije koji imaju održivu budućnost. Mihaj Melcer bivši savetnik Ministarstva za energiju smatra da su dani Energetskog kompleksa Hunedoara odbrojani: ,,Ovaj organizam je na samrti, održava se u život samo državnim subvencijama, odnosno doprinosima poreskog obveznika. Koliko sam ja shvatio, Ministarstvo energije želi da na ovoj strukturi formira dva entiteta: budući Energetski kompleks Dolina rere Žiu, koj bi u svom sastavu imao četiri rudarske eksploatacije i termocentralu Parošeni i termocentralu Midija. Mogu da vam kažem sam zaljenjem da sam konstatovao da će već na početku rada imati gubitke i ovi entiteti moraju i dalje da se održe u život pomoču direktnih ili prikrivenih državnih subvencija, jer na drugi način ne mogu da opstanu. Zeleo bih da se aktivnost nastavi ako se paralelno donesu programi diverzifikacije aktivnosti pomenutih entiteta, “

Mihaj Melcer upozorava na eventualne socijalne posledice. Kada se aktivnost smanjuje treba preduzeti nešto jer se ovde radi o ljudima, svakom pojedincu, svakom stanovniku zone jer svi imaju pravo na pošten i prosperitetan život. Da bi se se pomoglo ovim zonama koje moraju da se preusmere, u gradu Petrošani je izradjen je projekat RENEW Acad, intitucija koja se bavi profesionalnim osposobljavanjem radnika za oblast obnovljive energije i distribucije električne energije. Ovaj opširan zonski projekat otvara stanovnicima Doline reke Žiu mogučnost da biraju umesto ekstraktivnog sektora drugu karijeru. Drugi projekat je usmeren na vodonik, gorivo budućnosti. Mihaj Melcer objašnjava: ,, Veoma važan projekat koji je stao u jednoj etapi. Saradjuje se sa Institutom kriogenije iz Valče. Reč je o hidrogenom habu koji je podignut oko Termocentrale Parošeni. Dolina reke Žiu ima veoma važnu energetsku infrastrukturu. Ovde su Termocentrala Parošeni, transformatori, visokonaponske linije i po mojoj oceni ove prednosti treba valorizovati i nikalo izgubiti.“

Na ovaj način je i zamišljen hidrogenski hab kao sastavni deo energetskog kompleksa Dolina reke Žiu.