Pčele kao sastavni deo zdravih ekosistema (10.03.2023)
Kao sastavni deo zdravih ekosistema, oprašivači doprinose boljem kvalitetu hrane, većim količinama hane i imaju presudnu ulogu u proizvodnji hrane. Prema najnovijim statistikama, broj divljih oprašivača u Evropskoj uniji je u naglom opadanju zbog sve veće opasnosti od ljudske aktivnosti i posebno prelaska na intenzivnu poljoprivredu i korišćenje pesticida i vestačkog djubriva. Opadanje broja oprašivača i posledice na bezbednost hrane, hljudsko zdravlje, kvalitet života i funkcionisanje ekosistema stavara veliku društvenu zabrinutosta. Naučnici i gradjanska društva do sada su više puta apelovali i milion ljudi je od faktora odlučivanja zahtevalo da se preduzmu odlučne akcije protiv nestanka oprašivača. Nedavno je pokrenuta i uspešna gradjanska inicijativa pod nazivom ,,Spasite pčele i farmere“. Predstavljena Evropskoj komisiji u oktobru prošle godije, ova inicijativa apeluje na prelazak na poljoprivredu koja je ne ugrožava pčele. Četiri godine ranije, Evropska komisija usvojila je prvi put okvir za zaustavljanje dalejg opadanja broja divljih oprašivača sa tačnim utvrdjenim ciljevima do 2030. godine i setom akcija koje treba primeniti na kratki i srednji rok. Novi korak napred ka zaštiti prirode napravljen je nedavno, kada je Evropska komisija usvojila novi dogovor o oprašivačima. I to u vreme kada opasnost od nestanka preti jednoj od tri vreste pčela, leptira i prugastih lebdelica. Evropski komesar za zaštitu čovekove sredine Virdjinius Sinkevičius objasnio je: Oprašivači imaju presudnu ulogu u preokretanje posledica klimatskih promena. Bez onjih naša hrana je siromašnija ali i naši farmeri. Broj oprašivača je u opadanju a ovo opadanje je veoma zabrinjavajuće. Oprašivačima je potrebna velika zaštita, a pojedine vrste su pred kritičkim rizikom. Nestanak oprašivača doveo bi i do nestanka ekosistema. Treba da izbegnemo ovakvu situaciju tako da novi pakt za oprašivače usvojen danas predlaže da se opadanje zaustavi do 2030. godine. “
Corina Cristea, 10.03.2023, 10:55
Skoro 80% kultiviranih i divljivih biljaka zavise od oprašivanja insekata i životinja. Zbog toga gubljenje opašivača smatra se velikom pretnjom po prirodu, ljudski prosperitet i sigurnost hrane, jer će ugroziti poljoprivrednu proizvodnju na duži rok. Bez oprašivača populacije mnogih biljnih vrsta smanjiće se i na kraju nestati zajedno sa vrstama koje od ovih zavise, sa teškim ekološkim, socijalnim i ekonomskim implikacijama. O novom dogovoru o oprašivačima evropski komesar za očuvanje čovekove sredine Virdjinius Sinkevičijus kaže: ,,U prvom redu cilj dogovora je da preokrene opadanje do 2030. godine i da se identifikuju tri glavne akcione oblasti u ovom smislu. Najeći broj ovih akcija usmeren je na analizu uzroka opadanja broja oprašivača. Prva oblast tiče se bolje konzervacije vrsta i staništa. Ovo ćemo uraditi specifičnim planovima konzervacije ugroženih vrsta. Identifikovaćemo oprašivače koji su tipični za zaštićena staništa na bazi Direktive o staništima i akcijama za intenziviranje zaštite. Ovo predpostavlja i inicijativu buzz lines-model za mrežu ekološke koordinacije za oprašivače. Imaćemo i novu inicijativu za stimulisanje poboljšanja staništa za oprašivače u gradskim sredinama. Druga akciona zona tiče se obnavljanja staništa u poljoprivrednim zonama. lako je zaboraviti ovde u Briselu, ali veliki procenat površine Evropske unije zauzimaju poljoprivredni tereni. Znamo da je upotreba pesticida veliki faktor koji utiče na smanjenje broja oprašivača, tako da je potrebno da smanjimo posledice upotrebe pesticida.“
U red ovih akcija spada i opsežan sistem praćenja, podrške istraživanju i evaluaciji kartografisnajem glavnih zona oprašivanja do 2025. godine kao i specifičnim akcijama jačanja kapaciteta i širenja informacija. Drugi prioritet odnosi se na društvenu mobilizaciju i promovisanje starteškog planiranja i saradnje. Brisel obećava da će podržati zemlje članice da izrade nacionalne strategije o oprašivačima.
