Obrazovanje sutrašnjice (06.12.2019)
Od ukupno 10 roditelja 9 smatra da škola u Rumuniji ne sprema u dovoljnoj meri učenike za buduću karijeru. Prema rezultatima ispitivanja 1000 korisnika interneta, roditelji su nezadovolnji načinom na koji škola priprema učenike za profesije budućnosti i ako bi mogli eliminisali bi nekorisne predmete i uveli korisne za formiranje odraslih osoba. Lični razvoj i kreativno rasudjivanje su predmeti koje su prema oceni 70% roditelja potrebni za buduće zanimanje njihove dece. Medju korisne predmete roditelji nabrajaju učtivo ponašanje, javni govor, lideršip, strane egzotične jezike i kreativno pisanje. 50% ispitanika smatra da će roboti i tehnika zameniti ljudski rad i žele da njihova deca rade u oblast IT. Preko jedne trećine ispitanika ocenjuje da će industrija veštačke inteligencije biti oblast prema kojoj će se deca uputiti, a najmanji procenat od 25% misli na karijeru sopstvenog deteta u oblastima medicine, gradjevinarstva ili razonode. Prema najnovijem globalnom izveštaju o konkurentnosti, koji je objavio Svetski ekonomski forum, nedostatak kvalifikovane radne snage i kritičkog mišljenja u obrazovnom sistemu najveće su slabosti Rumunije u 2019.godini. Gost Radio Rumunija, univerzitetski profesor Andreja Paul objasnila je kako se treba pripremati za izazove budućnosti:,,Na početku treba da govorimo objektivno i praktično o ovim realnostima. Ne treba se samo žaliti, već se treba prihvatiti posla. Nismo ni u najboljem, ali ni najgorem položaju. Nalazimo se na polovini svetske rang liste. Istina je da je ispred nas oko 50 država, neke od ovih postižu zaista mnogo bolje rezultate. Kada se odnosimo na kompetitivne slabosti najmanje bodova dobilo je kritičko mišljenje u školi, kako vaspitavamo decu da postavljaju pitanje zasto je to tako?. Kako ubedjujemo decu da izazivaju okolni život, ljudski stil, kako shvataju realnosti i naročito kako sami odgovaraju na pitanje koja je to dodata vrednost koju mogu sami doneti ovom svetu u poredjenju sa prethodnim generacijama ili sa drugim učenicima istog uzrasta?.
Corina Cristea, 05.12.2019, 09:36
Od ukupno 10 roditelja 9 smatra da škola u Rumuniji ne sprema u dovoljnoj meri učenike za buduću karijeru. Prema rezultatima ispitivanja 1000 korisnika interneta, roditelji su nezadovolnji načinom na koji škola priprema učenike za profesije budućnosti i ako bi mogli eliminisali bi nekorisne predmete i uveli korisne za formiranje odraslih osoba. Lični razvoj i kreativno rasudjivanje su predmeti koje su prema oceni 70% roditelja potrebni za buduće zanimanje njihove dece. Medju korisne predmete roditelji nabrajaju učtivo ponašanje, javni govor, lideršip, strane egzotične jezike i kreativno pisanje. 50% ispitanika smatra da će roboti i tehnika zameniti ljudski rad i žele da njihova deca rade u oblast IT. Preko jedne trećine ispitanika ocenjuje da će industrija veštačke inteligencije biti oblast prema kojoj će se deca uputiti, a najmanji procenat od 25% misli na karijeru sopstvenog deteta u oblastima medicine, gradjevinarstva ili razonode. Prema najnovijem globalnom izveštaju o konkurentnosti, koji je objavio Svetski ekonomski forum, nedostatak kvalifikovane radne snage i kritičkog mišljenja u obrazovnom sistemu najveće su slabosti Rumunije u 2019.godini. Gost Radio Rumunija, univerzitetski profesor Andreja Paul objasnila je kako se treba pripremati za izazove budućnosti:,,Na početku treba da govorimo objektivno i praktično o ovim realnostima. Ne treba se samo žaliti, već se treba prihvatiti posla. Nismo ni u najboljem, ali ni najgorem položaju. Nalazimo se na polovini svetske rang liste. Istina je da je ispred nas oko 50 država, neke od ovih postižu zaista mnogo bolje rezultate. Kada se odnosimo na kompetitivne slabosti najmanje bodova dobilo je kritičko mišljenje u školi, kako vaspitavamo decu da postavljaju pitanje zasto je to tako?. Kako ubedjujemo decu da izazivaju okolni život, ljudski stil, kako shvataju realnosti i naročito kako sami odgovaraju na pitanje koja je to dodata vrednost koju mogu sami doneti ovom svetu u poredjenju sa prethodnim generacijama ili sa drugim učenicima istog uzrasta?.
U oblast digitalne tehnologije vaspitanje sutrašnjice traži nove komptentnosti da bi se odgovorilo na izazove jednog sveta u neprestanim promenama. Da bi se održao ritam, Rumunija treba da odustane od tradicionalnih metoda predavanja i prihvati nove koje promovišu kompetentnosti i naklonosti učenika kao i fleksibilnost mišljenja. U Rumuniji već neko vreme rade nekoliko inteligentnih školskih laboratorija — SMART LAB 4. Ove laboratorije imaju interaktivne table, printere i skenere 3D, vaspitne robote, ali implementacija projekta predpostavlja i usavršavanje profesora, kaže Andreja Paul koja aktivno učestvuje u razvijanju ovog programa:,,Deca uče neverovatno brzo, veoma brzo se druže sa ovim mašinama, crtanje na softu 3D je za njih jednostavno kao da crtaju olovkom na običnoj hartiji. Što se ne bi molo reći i za prosvetne radnike. Neki gledaju sa nevericom, dok drugi smatraju da je nepohodno digitalno i tehnološko opismenjavanje koje predstavlja civilizovanu azbuka budućnosti. Nije manje važno ni digitalno opismenjavanje da bi se razumeo tekst i izvršile najednostavnije matematičke operacije.. Na najnovijim testovima PISA koji stavljaju naglasak na potrebne kompetentnosti za društveni život ili integrisanje na tržište rada, rumunski učenici su postigli najslabije rezultate u poslednjih 9 godina. Testovi ne pokazuju ono što učenici znaju, već kako znaju naučeno da primene na konkretne situacije. Izveštaj pokazuje takodje da su se vaspitne potrebe 15-stogodišnjaka promenile i da profesori treba da pronadju adekvatne odgovore na izazove inteligencije. Potrebno nam je digitalno inteligentno vaspitanje, ali šta ovo?. Univerzitetski profesor Andreja Paul odgovara:,, Predpostavlja shvatanje interakcije inteligentnih mašina. Mislimo na računare, interaktivne table, 3D printere, naočare virtuelne stvarnosti, 3D skenere i način na koji se ovi mogu koristiti u svim oblastima školskog predavanja. Svaki predmet se mora vizualizirati. Zatim dolazi virtuelna stvarnost. Naočarima VR možemo postati projekcija virtuelnog turiste iz kosmosa, koji vidi Saharsku pustinju. Veliki kineski zid, Amazon. Kako može jednan učenik da uči geografiju, fiziku, hemiju kada vidi atom? Hajde da praksu kombinujemo sa teorijom, kaže profesorka Andreja Paul, da bi deca mogla da opipaju, stvaraju, pitaju i da jednog trenutka zkažu profesoru,, ja se ne slažem sa vama.
