Novi predsednik u Vašingtonu (22.01.2021)

Vanredne mere bezbednosti bile su na snazi u Vašingtonu kada je republikanskom predsedniku Donaldu Trampu istekao mandat i počeo predsednički mandat demokrate Džoa Bajdena. Novi predsednik je obečao da će tokom svoje administracije Amerika biti ponovo spremna da preuzme ulogu svetskog lidera. Po oceni mnogih eksperata, novi predsednik treba da se koncentrise na unutrašnju politiku jer je u Americi Donald Tramp uspeo da ubedi milione ljudi da su rezultati izbora namešteni. Domnald Tramp se u poslednje četiri godine istakao u Vašingtonu kotroverznim odlukama i izjavama kao i optužbama da su izborni rezultati namešteni. Ovakvo ponašanje Trampa bilo je na kraju krajeva i povod za nasilje 6. januara kojom je plikom nastradalo pet osoba. Nasilje se desilo baš u prestonici svetske demokratije, u sedištu Američkog kongresa. Donald Tramp je sebi postavio zadatak da napravi veliku Ameriku, ali ova je postala sve manja, istakao je u nedavnom intervju za Radio Rumunija glavni urednik Radio Frans internasionala Rumunija Ovidiju Nahoj. O posledicama i očekivanjima u SAD Ovidiju Nahoj je kazao: ,,Novoj administraciji je potrebno vreme da pomiri Ameriku sa samom sobom. jer je društvo podeljeno. Amerika neće imati dovoljno vremema i potrebnu energiju da se uključi u rešavanje velikih globalnih problema, gde je njeno prisustvo potrebno. Jer je Amerika preokupirana i to na duži period, mislim na godinu dve ili u najboljem slucaju na pola mandata Džoa Bajdena za lečenje unutrasnjih rana kako bi se Amerika pomirila sa sobom. Amerika postaje mala sila. Veliku Ameriku koju je Tramp obećao postaje sve manja i manje značajnija na globalnom planu. Postala je manja za vreme mandata Donalda Trampa, a sada je potrebno vreme, što na globalnom planu znači jednu nešto manje slabiju Ameriku i sa manje snage da se uključi u rešavanje globalnih problema.“

Corina Cristea, 22.01.2021, 13:49

Vanredne mere bezbednosti bile su na snazi u Vašingtonu kada je republikanskom predsedniku Donaldu Trampu istekao mandat i počeo predsednički mandat demokrate Džoa Bajdena. Novi predsednik je obečao da će tokom svoje administracije Amerika biti ponovo spremna da preuzme ulogu svetskog lidera. Po oceni mnogih eksperata, novi predsednik treba da se koncentrise na unutrašnju politiku jer je u Americi Donald Tramp uspeo da ubedi milione ljudi da su rezultati izbora namešteni. Domnald Tramp se u poslednje četiri godine istakao u Vašingtonu kotroverznim odlukama i izjavama kao i optužbama da su izborni rezultati namešteni. Ovakvo ponašanje Trampa bilo je na kraju krajeva i povod za nasilje 6. januara kojom je plikom nastradalo pet osoba. Nasilje se desilo baš u prestonici svetske demokratije, u sedištu Američkog kongresa. Donald Tramp je sebi postavio zadatak da napravi veliku Ameriku, ali ova je postala sve manja, istakao je u nedavnom intervju za Radio Rumunija glavni urednik Radio Frans internasionala Rumunija Ovidiju Nahoj. O posledicama i očekivanjima u SAD Ovidiju Nahoj je kazao: ,,Novoj administraciji je potrebno vreme da pomiri Ameriku sa samom sobom. jer je društvo podeljeno. Amerika neće imati dovoljno vremema i potrebnu energiju da se uključi u rešavanje velikih globalnih problema, gde je njeno prisustvo potrebno. Jer je Amerika preokupirana i to na duži period, mislim na godinu dve ili u najboljem slucaju na pola mandata Džoa Bajdena za lečenje unutrasnjih rana kako bi se Amerika pomirila sa sobom. Amerika postaje mala sila. Veliku Ameriku koju je Tramp obećao postaje sve manja i manje značajnija na globalnom planu. Postala je manja za vreme mandata Donalda Trampa, a sada je potrebno vreme, što na globalnom planu znači jednu nešto manje slabiju Ameriku i sa manje snage da se uključi u rešavanje globalnih problema.“

Predsednik Džo Bajden traba da povrati izgubljeno poverenje zemlje na planu ljudskih prava na domaćem i inostranom planu, smatra direktor HumanRights Watch, institicije sa sedištem u Nju Jorku i dodaje da su četiri godine demokratski principi bili pod jakim pritiscima. U intervju za agenciju Rojters pre objavljivanja godišnjeg izvestaja Medjunarodne grupe za odbranu ljudskih prava Kenet Rot je naglasio da je Donald Tramp prekršio ljudska prava u sopstvenoj zemlji i da nije ta osoba koja može da kritikuje stanje u drugim državama. Tramp je odbacio odgovornost za nasilje na Kapitol hilu kao i optužbe za kršenje ljudskih prava i do poslednjeg trenutka tvrdio da su rezultati izbora namešteni sa ciljem da se bijkototuju njegove politike ,,Amerika ponovo velika“ i ,,Amerika prva“. Optužen za podstrekivanje svojih pristalica na nasilje na Kapitolu, nedelju dana pre isteka svog mandata prepunog konfuzija i spoljnih tenzija, Donald Tramp, je postao je prvi američki predsednik protiv koga je Kongres u dva navrata pokrenuo postupak za smenu sa dužnosti. Novom predsedniku Rot je preporučio da vrati SAD u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija za ljudska prava, organizaciju sa sedištem u Ženevi, koju su SAD napustile po nalogu Trampa, da se fokusira na epidemiološku, ekonomsku, klimatsku i rasnu krizu. Ukazi novoizabranog predsednika zamišljeni su i najavljeni za prve dane mandata i usmereni na ukidanje pojedinih kontroverznih politika Donalda Trampa. Politike koje su se ticale zabrane ulaska državljana pojedinih muslimanskih zemalja u SAD, pa sve do povlačenja SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma. Džo Bajden je pre inauguracije predložio finansijski paket u visini od 1,9 triliona dolara za oporavkak privrede i ubrzani odgovor na pandemiju koronavirusa. Osim ekonomskih i zdravstvenih izazova, pred novim liderom je i pitanje postojećeg jaza unutar američkog društva, ističu analitičari. Društvena kohezija u SAD je na najnižoj istorijskoj grani ove zemlje koja je prošla i kroz segregaciju, rasizam, i robovlasništvo, smatra univerzitetski profesor Julijan Kifu, predsednik Centra za sprečavanje sukoba: ,,Ove rane treba isceliti, društvenu koheziju treba ponovo ostvariti, zatim povratiti poverenje u institucije, demokratiju i sudstvo, a sve ovo ne može se ostvariti političkim gestovima već sociološkim istraživanjima dubokih razloga, izbagavajući ekstreme i koristeći jedan veoma važan psihološki instrumentarij.“

Lepota demokratije i snaga demokratskog sistema leže u kapacitetu novog lansiranja i lečenja sopstvenih rana, dodao je profesor Kifu.