NATO u Kišinjevu (20.11.2015)
Severoatlanska alijansa izražava zabrinutost zbog složene situacije u kojoj se R. Moldavija nalazi i poziva zvanični Kišinjev da uloži dodatne napore za prevazilaženje političke krize i formiranje nove proevropske parlamentarne večine koja bi popunila vacuum vlasti posle smene tripartitne vlade. Vlada liberal demokrata,demokrata i liberala pala je kada su socijalisti i komunisti uz glasove Demokratske partije pokrenuli inicijativu za glasanje nepoverenja liberal-demokratskom premijeru Valeriju Sterelecu pod optuybom da je umešan u korupcijske afere. Podpredsednik Parlamentarne skupštine Severoatlanske alijanse Paolo Ali je naglasio da Republika Moldavija može i dalje da računa na pomoć alijanse, ali treba da ostvari neophodne reforme u oblasima suzbijanja korupcije i sudstva. Delegacija NATO doputovala je prošle nedelje u Kišinjev na razgovore o pogramu rekonstrukcije odbrambene sposobnosti republike. Program koji finansijskim sredstvima pomažu važni saveznici SAD, Nemačka, Turska ili susedna Rumunija, napravljen je prošle godine na samitu u Velsu na kojem je Severoatlanslka alijansa u sopstvenu strategiju uključila odbranu zemalja partnera, Republike Moldavije, Ukrajine i Gruzije. Ugrožene teritorijalnim apetitom Rusije Vladimira Putina i pokušajima Moskve da uguši teznje za evropskom i evroatlanskom integracijom, bivse moskovske kolonije pomenute su u završnoj deklaraciji takozvanog bočnog samita u Bukureštu. Savetnik bivšeg predsednika države Trajana Baseskua i director Centra za sprečavanje sukova, ekspert za bivši sovjetskli blok Julijan Kifu objašnjava: “Ovo je prvi korak jedne veoma energične akcije Alijanse za odbranu partnera iz istočne zone i podrške za jačanje odbrambenog kapaciteta ovih saveznika. Završna deklaracija navodi da odbrambena strategija Alijanse obuhvata i države partnere. Ovo ne znači da mogu da računaju na odredbe 5. člana ili da postoji zajednička odbrane, već da je u interesu Alijanse da uključi ove države u zajedničku strategiju i da podrži razvoj odbrambenih kapaciteta ovih država kako bi mogle same da brane sopstvenu sigurnost.”
Bogdan Matei, 20.11.2015, 10:04
Sadašnji ministar odbrane liberal Anatol Šelaru zalaže se i dalje za produbljavanje odnosa sa Severoatlanskom alijansom. Ovaj provereni antisovjetski militant, koji sebe smatra rumunskim političarem iz Republike Moldavije kaže da je u vreme produženog sukoba u Ukrajini i prisustva ruskih snaga u separatistickom Prinjestrovlju ovo najbolje rešenje: ’’Ovo je najbolje rešenje sve dok se 25% teritorije Moldavije nalazi pod ruskom okupacijom. Velike stvari se ne mogu napraviti za samo nedelju dana, mogu nastati situacije kao u Ukrajini, a mi kao da ne vidimo da postoje ovakvi problemi. Ja spremam vojsku da pristupi NATO paktu u svaklom trenutku.’’
Sa dtruge strane Šelaru upozorava da se Republika Moldavija nalazi na putu svog nestanka kao države jer joj prete dve velike opasnosti. Jedna iznutra, a to je korupcija koja je dekredibilizovala celu političku klasu i druga spolja jer Rusije da povrati imperiju. Član osnivačkog akta Informaciopnog centra NATO u Kišinjevu i bivši ministar odbrane Viorel Čubotaru upozorava da produžena politička nestabilnost i različite vizije parlamentarnih stranaka mogu udaljiti Republiku Moldaviju od prioriteta Severoatlanske alijanse. Ovo bi bila još jedna propuštena šansa posle odladanja evropske integracije do daljnjeg, iako je prošle godine Brisel smatrao da je Republika Moldavija najuspešnija država Istočnog partnerstva i da je potpisala sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, document koji bi parafirao ulazak u Uniju u 2020. godini. Čubotaru je izveštačima Radio Rumunija izjavio: ’’Šanse koje smo imali pre nekoliko meseci polako nestaju kao i pažnja Alijanse i Evropske Unije. U ovom smislu čekaju nas teška vreemna i u oblastima jačanja naše naciobnalne bezbednosti i otpora rizicima.’’
Zapadni sovjetolozi su pre skoro četvrt veka, kada se Sovjetski savez raspao posle propalog neoboljsevickog puča i kada je Kisinjev proglasio nezavisnost prema Moskvi, cenili da se Republika Moldavija nalazi u povoljnoj situaciji kao i balticke države. Danas isti analitičari konstatuju da Kišinjev, zbog svojih političkih faktora odlučivanja, vegetira u sivoj zoni iz koje se ponovo vratiti na Rusku orbitu.
