Naselje Deveselu tačka na mapi bezbednosti (08.01.2016)
Corina Cristea, 09.01.2016, 10:53
U skladu sa sporazumom izmedju Rumunije i SAD iz 2011. godine, komponenta američkog antiraketnog štita u rumunskom nasleju Deveselu stupila je u novu fazu u decembru prošle godine kada je proglašena tehnički spremnom. Sistem raspolaže raketama presretačima tipa SM 3 za odbranu jugoistočne Evrope. Posle integracije u NATO 2004. godine sistem je najvažniji projkat odbrane teritorije i stanovnika Rumunije od konkretnih pretnji. Izveštač Radija Rumunija iz Vašingtona Dojna Sajicuk objašnjava:’’Rumunija je prva država na svetu koja na svojoj teritoriji ima sistem kopnenih raketama presretaa SM3, koji je sposoban da uniste balističke rakete kratkog i srednjeg dometa. U naselju Deveselu instalisano je 24 raketa ove vrste za obranu jugoistočnog boka NATO od balističkih pretnji. Američki antiraketni system u Evropi zamišljen je u tri etape, od kojih prva treba da odbrani delove jugoistočne Evrope pomoču radarskih sistema i presretaca SM 3 sa brodova. Postavljena je i radarska baza koja će blagovremeno upozoravati na lnsiranje raketa u uzlaznoj fazi trajektorije. Druga etapa predvidja proširenje odbrane saveznika NATO uz pomoć nove generacije presretača SM3, koji ce omogućiti kopneno lansiranje i novu radarsku bazu. U trećoj etapi predvidjenoj za 2018. godinu sistem bi se proširio na sve članice NATO u Evropi posle otvaranja kopnene baze u Poljskoj i nastavljanja razvoja nove rakete SM3 koja se moze lansirati sa mora i kopna. Ambasador Bogdan Auresku, šef tima koji je vodio pregovore o postavljanju američkog antiraketnog sistema u Rumuniji podseća da je 2009. godine predsednik SAD Barak Obama nagovestio izmenu koncepta antiraketnog štita. Novi concept razlikuje se antiraketnnog sistema republikanske administracije. Izbor je pao na Rumuniju i Poljsku i na raketni sistem koji uništava neprijateljske rakete kinetičkom snagom bez druge vrste eksplozivnog ili nuklearnog naboja. Koji su razlori koji su presudili u korist postavljanja elemenata antiraketnog štita u Rumuniji. Bogdan Auresku objašnjava: ’’ Izbor je pao na Rumuniju jer sa stanovišta antiraketnog sistema najbolje odgovara potrebama odbrane teritorije, stanovnika i saveznickih snaga od eventualnih napada neprijateljskim raketama sa vanevroatlanskog prostora, pre svega iz zone srednjeg Istoka. Postavljanje antiraketnog štita u Rumuniji je odlučeno zbog geopolitičkih prednosti, ali i političke i društvene stabilnosti u nasoj zemlji. Osim toga mi imamo i ovo bilateralno strateško partnerstvo.’’
Na istoku Rusija ne gleda baš sa naklonošćn na izgradnju antiraketnog štita jer smatra da je on pretnja po njenu bezbednost. Uprkos rumunskim i američkim izjavama o odbrambenom karakteru sistema, Moskva je u više navrata istakla da će postavljanje antiraketnog štita ugroziti globalnu ravnotežu i predstavljati pretnju po njenu bezbednost, uz napomenu da će morati da preduzme protivmere. Bogdan Auresku dodaje: ’’Ovakve izjave nisu novijeg datuma. One su se počele kada je ovaj projekat dobio na tezini i kada su napravljeni koraci ka impelentaciji sporazuma. Ove konstantne pretnje Mokve ne treba da nas brinu jer Rumunija kao članica Severoatlanske alijanse je bezbednija nego ikada ranije u svojoj savermnoj i modernoj istoriji. Imamo takodje i garanciju koju pruža Stareteško partnerstvo sa SAD. Na kraju krajeva ove konstantne zabrinutosti Rusije, koje su pobijene argumentima Rumunije, SAD i NATO pakta, samo potvrdjuju da se Bukurešt neće nikada više vratiti u drugu uticajnu sferu’’
Po oceni Bogdana Aureskua ovo je možda najvažniji simbolični element koji sa sobom nosi projekat antiraketnog štita.
