Napetost na granici (10.12.2021)
Gomilanje ruskih snaga na granici sa Ukrajinom prati se sa zebnjom jer se ocenjuje da Moskva priprema napad velikih razmera na ovu zemlju, najverovatnije u januaru sledeće godine. Rusija je pojačala svoje vojno prisustvo sa skoro 10 000 vojnika i tenkova i rasporedjivanje snaga se nastavlja, tako da situacija postaje sve napetija. Ono što nismo uradili 2014. godine spremni smo sada da uradimo, upozorio lider Bele kuče lidera u Kremlju, aludirajući na eventualnu invaziju Rusije u Ukrajini, okončanu nelegalnom aneksijom Krima.Tokom razgovora Bajdena i Putina posredstvom video linka, predsednik SAD je upozorio da će u slučaju ruske invazije u Ukrajini, evropski saveznici uzvratiti oštrim ekonomskim merama, da će Vašington poslati Ukrajini odbramneno oružije i ojačati istočni bok Alijanse. Na drugoj strani, Vladimir Putin kaže da ruska vojska ne preti nikome i traži garancije da se NATO neće proširiti na Istok i na Ukrajinu. Moskva optužje Alijansu za ubrzano razaranje bezbednosne arhitekture u Evropi, za postavljanje antiraketnog štita u Rumuniji i Poljskoj i proširenje vojne infrastrukture do ruskih granica. Gošća Radia Rumunija, univerzitetska profesorka Alba Popesku sa Narodnog univerziteta odbrane o političkoj situaciji u zoni je izmedju ostalog kazala: ,,Osnovni razlog je lokacija ove zone sa geografske tačke, u takozvani ponto/baltički pojas, koji mnogi geografi smatraju pravom granicom Evrope. Na ovaj uski pojas zemlje izmedju južne obale Baltičkog mora i severnog primorija Crnog mora, pred vratima Moravske i Kavkazkih planina, koji sa geopolitičke tačke predstavlja tampon zonu, pretenzije imaju Ruska Federacija, koja vekovima kontroliše centralni deo Evroazije, i dominantne snage atlanske Evrope. Geografski ova ravničarska zona je zapadna granica Ruske Federacija. Odavde nastaje i poroblem, jer je ova ruska granica najvulnerabilnija. Čak više, prostor je od ogromog geostrateškog značaja, jer je teritorija koja lako može da se pretvori u prepreku ili vrata koja bi olakšala ili sprečila tokove izmedju Evrope i Azije, izmedju severa i juga kontinenta. U geopolitici i geostrategiji ovaj prostor se naziva hab ili neksus i najvažniji je sa tačke geostrateškog prostora Evroazije.“
Corina Cristea, 10.12.2021, 09:18
Da bi se izbeglo skretanje na konfronctaciju, upozorava Moskva, imperativni zadatak je dugotrajna bezbednost granica sa pravnim obavezama koje bi isključile mogučnost svakog proširenja NATO na Istok i gomilanje oružija na granicama koje bi ugrozile rusku bezbednost. Stav Moskve je u tesnoj vezi sa ,,bezbednosnim prstenom“ Rusije, objašnjava univerzitetska profesorka Alba Popesku: ,,Bezbednosni prsten čine one države i morske mase koje okružuju Rusiju, ovaj kopneni džin, koji ima oblik prstena. Rusi smatraju da je ovaj bezbednosni prsten za njih prostor od životnog i strateškog interesa. Sve što se približava granicama Rusije smatra se neposrednom pretnjom. Ovaj bezbednosni prsten je zapravo crvena linija. U red država bezbednosnog prstena uvreštene su i Ukrajina, zakavkazke države, Moldavija i Belorusija. Kada Rusija konstatuje da ove države pokušavaju da se udalje od ruske uticajne zone i priključe zapadnom uticaju, Rusija reaguje. Reagovala je odmah 90′-tih godina. Posle raspada imperije, dirigovala je ovim zaledjenim i periodično podgrejanim sukobima. Dogodilo se to u Ukrajini, Gruziji, Nagorno Karabahu. Stvari su ovde u velikoj evoluciji i sve imaju veze sa ovim ruskim strateškim i već istorijskim imperativom da se uspostavi dominacija nad zonom. Ovaj imperativ još iz doba Cara Petra ostvaruje se hibridnim akcijama Ruske Federacije u pontičko-baltičkoj zoni, odnosno u pontičkoj zoni u koju se i mi nalazimo i Baltičkoj zoni, gde su mete baltičke države, Poljska i Švedska. Ovde leži objašnjenje za sve agresivnije ponašanje Rusije .“
Smatram da se sukob u Ukrajini neće uskoro rešiti, naglasava Alba Popesku, jer Rusija nema interes ni da ga podgreje u narednom periodu ni da ga reši. Po mišljenju Moskve Ukrajina treba da ostane u ovoj sivoj zoni zajedno sa ostalim državama. Severoatlanska alijansa smatra neprihvatljivom ideju ruske uticajne zone, objašnjava generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg. ,,Samo postavljanje ovog pitanja navodi na zaključak da treba da budemo veoma obazrivi. Ova ideja o ruskoj uticajnoj zoni je neprihvatljiva, jer bi ovo značilo da priznajemo da Rusija može kontrolisati sve što suverene susedne države rade“, naglasio je Stoltemberg.
