Na pomolu nova globalna kriza? (23.03.2018)
Posle nešto više od jedne decenije od izbijanja krize koja je stavila sve ekonomske sile i Evropsku uniju na velika iskušenja, poznati američki profesor Džefri Saks doputovao je u Bukurešt. Na poziv rumunskih vlasti, američki stručnjak je napravio radiografiju globalne ekonomske. Džefri Saks je precizirao da se sada svetska privreda nalazi u povoljnoj situaciji i da novu ekonomsku krizu mogu izazvati samo politička rukovodstva zemalja sveta, a ne privredne osnovice:,,Ako se kriza približava, ona je bez usmnje posledica slabosti lidera. Ne postoje drugi razlozi za novu ekonomsku krizu. U ovom trenutku sve važne zone: SAD, Evropa, Kina i Indija postižu dobre rezultate.’’
Corina Cristea, 23.03.2018, 10:09
Drugim rečima svetska ekonomija je u povoljnoj situaciji, ali zavisi od odluka svetskih lidera. U SAD imamo ekonomski rast ali ne i opšti porast blagostanja stanovništva. Životni standard stanovništva smanjuje se svakom godinom, ljudi su nezadovoljni, a životni vek se smanjuje, dodao je Džefri Sak, poznat po svojim kritikama na račun Donalda Trampa. Džefri Saks tvrdi da su krize posledice pogrešnih političkih odluka i da sada postoji opasnost od donošenja ovakvih odluka. Sa druge strane postoji i jedna pozitivna i interesantna globalna ekonomska agenda koja obuhvata upotrebu novih tehnologija za iskorenjivanje siromaštva i stvaranje jedne ekonomije bazirane na obnovljivoj energiji. Sada, po oceni Džefri Saksa, pokazatelji,,Bruto nacionalnog proizvoda ne odrazava na relan način dešavanja u ekonomiji i druđtvu’’.,,Bruto nacionalni proizvod ne odražava na primer zagadjenje vazduha ili kvalitet života uopšte. Jednostavno nekolicina ljudi i kompanija konfiskuje privredni rast. Važni su život i blagostanje ljudi’’ kaže Džefri Saksa i poziva zemlje na saradnju i razmišljanje o budućnosti. Kakav svet želimo? Planetu mira, prosperiteta i održivog razvoja? Svet koji želimo treba da bude u samom centru naših političkih akcija’’. Jedan od najpoznatijih medjunarodnih eksperata za ekonomski razvoj i suzbijanje siromaštva Džefri Sajs poziva Rumuniju da se zalaže za jednu snažnu Evropsku uniju, da ostane otvorna ekonomija i da poveća investicije usmerene na dugotrajne razvojne ciljeve:,, Rumuniji su potrebne solidne javne i privatne investicije. Ove investicije treba orijentisati na trajni razvoj, odnosno na obnovljivu energiju, vrhunsku tehnologiju, na prelazak na električna vozila, održivu infrastrukturu sa dobrim konektivitetima. Jedna dugotrajna fiskalna politika omogućava ovakve investicije na duži rok. U današnjoj modernoj ekonomiji ključ dugotrajnog razvoja su školovana radna snaga, veoma dobri univerziteti, veza izmedju poslovanja i univerziteta i otvaranje prema partnerima i inostranim investitorima koji doprinose osnivanju medjunarodnih tržišta. Kada se radi o regionalnom razvoju Rumunije, voma važno je pitanje kakvu stručnu spremu ima radna snaga, kakvu infrastrukturu imazemljas, kakve veze ima sa medjunarodnim tržištima, ako uspešno privlači inostrane investitore i sta treba da uradi u javnim politikama da bi svi regioni uživali beneficije.’’
Rumunski poslovni lideri ističu da ekonomski rast koji se oslanja na potrošnju nije najprimereniji. U jednoj stručnoj sudiji, čiji su rezultati nedavno objavljeni, navodi se da 90% biznismena deli ovo mišljenje, a 85% ukupnih rumunskih kompanija stavlja pod znak pitanja investicione planove zbog fiskalne neizvesnosti- javlja auditorska kompanija Ernst i Jung. Mihaela Matej, kordinator ove studije zaključuje:,,Glavni zaključak je nepoverenje i sumnja lidera organizacija u ekonomski rast ove godine i u model rasta baziran na povećanu potrošnju i državnu strategiju. 99% ispitanih subjekata želi jednu državnu strategiju baziranu da održivom modelu rasta i smanjenje strukturnog zaostajanje za zemljama zapadne Evrope.’’
Eksperti Medjunarodnog monetarnog fonda prisutni u Bukureštu preporučili su rumunskim vlastima uravnoteženu kombinaciju monetarnih i fisklnih politika i podsticanje investicija kako bi se nastavio prošlogodišnji privredni ritam. Predstavnici MMF-a upozoravaju da je od izuzetnog značaja bolje prikupljanje budžetskih fondova i smanjenje javnih rashoda. Prema prognozi Vlade Rumunije u 2018. godini naša zemlja može da zabeleži privredni rast od 6,1% baziran uglavnom na investicije iz evropskih fondova.