Mladi i opojne droge (12.05.2023)

Izveštaj Nacionalne agencije za borbu protiv droga o situaciji opojnih droga u Rumuniji može poslužiti kao orijentir stručnjacima za drogu, faktorima odlučivanja i svakoj zainteresovanoj osobi za trendove u ovoj oblasti. Najnoviji dokument ove vrste, objavljen javnosti početkom godine, analizira podatke iz 2021. godine i u poglavlju o glavnim vrstama droge zaključuje se da je 10,7% ispitanika od 25 do 64 godine starosti bar jenom probalo jednu vrstu droge. Od ovog procenta 6% osoba drogiralo se i u poslednjoj godini. Najveći procenat korisnika droge je medju mladom populacijom od 15 do 35 godina. Podaci pokazuju da je, posle psihoaaktivnih supstanci, kanabis najširenija nezakonita droga medju mladima školskog uzrasta. Kanabis uz kokain je u porastu na nelegalnom tržištu droga. U 2021. godini zaplenjene količine dostigle su najviši nivo, dok je kanabis bio na drugom mestu. Treba naglasiti da je skoro 75% ukupno zaplenjenih količina opojnih droga namenjeno nelegalnom tržištu Rumunije, a to prema oceni stručnjaka pokazuje da postoji odredjena dinamika na nacionalnom novou. Dobra vest mogla bi da bude konstantno smanjenje rekreacione potrošnje droge za 12%. Pored statistika i brojki, stručnjaci upozoravaju na opasnost od izlaganja uživalaca droga opasnostima i predlažu rešenja za sprećavanje zavisnosti. Stručnjak za suzbijanje droga, sociolog Katalin Cone za Radio Rumunija o opojnim drogama i akcijama za suzbijanje i prevenciju rekao je: ,,Ne treba deci gledati pravo u oči. Moramo da budemo pažlljivi skim se deca druže, mi treba roditeljima da damo jasna objašnjenja, da im nabavimo potrebne informacije, jer su oni živeli u različitom društvu.Treba da pronadjemo alternative, naglašavam alternative. Kada nešto zabranjujemo, treba da imamo i alternativu. One alternative kao sto su sport i druge aktivnosti sa dodatnom dozom dopamina da se deca ne bi okrenula drogama. Treba da budemo uz njih, treba da udjemo u njihov svet, mi, profesori, prosveni radnici kao i roditelji. Jer su izazovi na svakom koraku. Imamo negativne influensere, internet bombarduje našu decu raznim savetima i podstiče na probanje droge. Potrebno je da budemo organizovani i efikasni. Potrebno je da vidimo šta se dešava na Zapadu, u zemljama koje imaju bogato iskustvo u ovoj oblati, jer situacija može da se pogorša. Mi smo pol muzičkih festivala, stavili smo zemlju na mapi turizma za provod. Sa finansijske i ekonomske tačke ovo je dobro, ali ovi festivali nose sa sobom i razne poroke, incidente, probleme i drogu“

Corina Cristea, 12.05.2023, 15:22

Izveštaj Nacionalne agencije za borbu protiv droga o situaciji opojnih droga u Rumuniji može poslužiti kao orijentir stručnjacima za drogu, faktorima odlučivanja i svakoj zainteresovanoj osobi za trendove u ovoj oblasti. Najnoviji dokument ove vrste, objavljen javnosti početkom godine, analizira podatke iz 2021. godine i u poglavlju o glavnim vrstama droge zaključuje se da je 10,7% ispitanika od 25 do 64 godine starosti bar jenom probalo jednu vrstu droge. Od ovog procenta 6% osoba drogiralo se i u poslednjoj godini. Najveći procenat korisnika droge je medju mladom populacijom od 15 do 35 godina. Podaci pokazuju da je, posle psihoaaktivnih supstanci, kanabis najširenija nezakonita droga medju mladima školskog uzrasta. Kanabis uz kokain je u porastu na nelegalnom tržištu droga. U 2021. godini zaplenjene količine dostigle su najviši nivo, dok je kanabis bio na drugom mestu. Treba naglasiti da je skoro 75% ukupno zaplenjenih količina opojnih droga namenjeno nelegalnom tržištu Rumunije, a to prema oceni stručnjaka pokazuje da postoji odredjena dinamika na nacionalnom novou. Dobra vest mogla bi da bude konstantno smanjenje rekreacione potrošnje droge za 12%. Pored statistika i brojki, stručnjaci upozoravaju na opasnost od izlaganja uživalaca droga opasnostima i predlažu rešenja za sprećavanje zavisnosti. Stručnjak za suzbijanje droga, sociolog Katalin Cone za Radio Rumunija o opojnim drogama i akcijama za suzbijanje i prevenciju rekao je: ,,Ne treba deci gledati pravo u oči. Moramo da budemo pažlljivi skim se deca druže, mi treba roditeljima da damo jasna objašnjenja, da im nabavimo potrebne informacije, jer su oni živeli u različitom društvu.Treba da pronadjemo alternative, naglašavam alternative. Kada nešto zabranjujemo, treba da imamo i alternativu. One alternative kao sto su sport i druge aktivnosti sa dodatnom dozom dopamina da se deca ne bi okrenula drogama. Treba da budemo uz njih, treba da udjemo u njihov svet, mi, profesori, prosveni radnici kao i roditelji. Jer su izazovi na svakom koraku. Imamo negativne influensere, internet bombarduje našu decu raznim savetima i podstiče na probanje droge. Potrebno je da budemo organizovani i efikasni. Potrebno je da vidimo šta se dešava na Zapadu, u zemljama koje imaju bogato iskustvo u ovoj oblati, jer situacija može da se pogorša. Mi smo pol muzičkih festivala, stavili smo zemlju na mapi turizma za provod. Sa finansijske i ekonomske tačke ovo je dobro, ali ovi festivali nose sa sobom i razne poroke, incidente, probleme i drogu“

Zvanično Rumunija se nalazi na začelju liste zemalja po potrošnji opojnih droga. Stručnjaci medjutim kažu da mnogi uživaoci droge nisu obuhvaćeni zvaničnim statistikama. Kuda može da vodi uživanje droga? Odgovor smo dobili od doktora Radua Cinkua, toksikologa i stručnjaka za intenzivnu terapiju: ,,Govorimo o akutnim trovanjima koje mogu da ugroze život. O komplikacijama koje mogu da ugroze život kao što je recimo toksička encefalopatija, odnosno komatozno stanje koje nalaže intubaciju i mehaničku ventilaciju. Govorimo o kardiotoksičnosti, odnosno o toksičnosti na nivou srca koja može da izazove srčani udar. Zatim i o bubrežnoj toksičnosti koja može da dovede do dijalize. Ponovljeno uzimanje droge može nažalost da dovede i do pojave tolerantnosti. A to znači da treba da povećamo dozu kako bismmo postigli isti efekat, a posle tolarencije pojavljuje se sindrom zavisnosti. Odnosno stalna potreba za ovom supstancom koja deluje na nivou organizma, jer bez nje dolazi se apstinentskog sindrom. A ovaj sindrom može izazvati nasilje i krivična dela. Pacijentu kome je potrebna ova supstanca pokušace sve samo da je nabavi.“

Drogiranje i neovlašcena prodaja droge su inkriminisane akcije u Rumuniji, a nedavno su i kazne za ova dela pooštrene. Istovremeno svi projekti i intervencije Nacionalne agencije za borbu protiv droge usmereni su na jačanje nacionalnog integrisanog sistema sprečavanja i pomoći. U 2021. godini stručnjaci za borbu protiv droge preduzeli su 20 000 akcija za sprećavanje uživanja droga u školskom i porodničnom krugu kao i akcije infor,isanja, vaspitanja i upoznavanja više od 700 000 osobao sa opasnostima od konzumiranja psihoaktivnih supstanci.