Migranti zadaju veliku glavobolju Evropskoj uniji (12.06.2016)
Prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija više od 60 hiljada emigranata pokušalo je da predje Mediteran, a oko 1800 se utopilo kada su pretrpani ribarski brodovi potonuli. Pogodjene ratovima i siromaštvom Libija, Eritreja, Sirija Nigerija i Somalija glavne su zemlje iz kojih dolaze migranti do libijskih luka sa namerom da stignu na jug Italije. Ovaj fenomen zadaje velike glavobolje Evropskoj uniji, koja iako ne uspeva da iskoreni uzroke, pokušava bar da ublaži posledice. Evropske države iz prve linije ovog talasa migranata zatražile su od ostalih članica da podele ovo breme. Ovima su se pridružile i zemlje u kojima migranti žele da dobiju azil, posebno u Nemačkoj, drzavi koja je samo prošle godine primila 250 000 migranata. Kada je prošle godine predsedavala Evropskom unijom Italija je tražila pomoć od ostalih država, posle tragedije u Lampeduzi, gde je poginulo više hiljada migranata. U aprilu tekuće godine više od 800 osoba, večinom migranti iz Libije i Sirije, poginulo je kada je brod potonuo. Nedogo posle ove tragedije usledila je druga sa nekoliko stotina mrtvih. Okupljeni na hitnoj sednici šefovi država i vlada Evropske unije doneli su odluku da se tri puta poveća budzet za spasilčke operacije nelegalnih migranata. Ovo je prvi važniji korak zajedničkih akcija Unije, ali pravi ispit biće smanjenje gubitaka ljudskih života i osnivanje jedinstvenog evropskog azilskog sistema– ocenila je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice. Evropska komisija je tražila da svaka država obavezno primi odredjenu kvotu migranata. Kvote su utvrdjene u zavisnosti od broja stanovnika dotične države, bruto nacionalnog proizvoda i prijemnog kapaciteta. Predlog su prihvatile najizloženije države, ali ne i ostale. Velika Britanija je saopštila da se suprostavlja svakoj nametnutoj kvoti jer raspodela migranata na celom kontinentu ne bi nikako zustavila talas migranata koji je veoma unosan za krijumčare ljudima. Manipulisanje, očaj i nasilje nad ovima primorava ih da plate velike sume krijumčarima- upozorava London. Evropska komisija traži od članova da preuzmu u naredne dve godine 40 000 kandidata na azil iz Sirije i Eritreje koji se sada nalaze u Grčkoj i Italiji i da u istom vremenskom periodu, prime 20 hiljada osoba sa izbegličkim statusom. Prema šemi Brisela najviše izbeglica primile bi Nemačka i Francuska, a najmanje Kipar i Slovenija. Ovu meru treba da usvoje članice, ali mnoge ispoljavaju rezerve. Ovaj plan i način akcije Komisije rizikuje da podeli Evropsku uniji. Julijan Kifu, predsdenik Centra za sprečavanje sukoba naglašava da nije reč o nikakvom planu nego o predlogu: Na državama je da odluče. Pojedine kažu da su do sada primile odredjen broj migranata i nije normalno da im se postavi druga norma na bazi bruto nacionalnog proizvoda i prijemnog kapaciteta. Ovaj predlog postavljen na stolu ne rešava u suštini problem migranata. Potreban je obavezan angažman zemalja partnera. Bilo bi potrebno da se u Maroku, Alžiru, Tunisu, Libiji i Egiptu, kuda migranti prolaze, otvore prikupni centri, a ne na evropskom kontinentu. Potapanje čamaca i brodova krijumčara moze se ostvariti samo zajedno sa zemljama severne Afrike. Mi smo dobili informacije da se deo novca krijumčara izdvaja za Islamsku drzavu i radikalne grupe iz Libije kao što se dešavalo sa somalijskim piratima i Al Šababom.
Corina Cristea, 12.06.2015, 10:22
Marija Vojka, koordinator programa Biroa Organizacije unjedinjenih nacija za migraciju, objašnjava: Iz dosadašnjeg iskustva sa prijemom i integracijom osoba koje su zatražile neku formu zaštite u Rumuniji ili azil znamo da je veoma teško integrisati ovoliki broj. Pored smanjenog smeštajnog kapaciteta potrebno je uložiti dosta napora sa ovim ljudima koji ne poznaju rumunski jezik. Potrebnoo je uložiti resurse kako bi se ove osobe mogle zaposliti na tržištu rada. Ne verujem da dolaze osobe sa univerzitetskim obrazovanjem i posebnim profesionalnim kapacitetima. Teško je verovati da bi Rumunija mogla da se snadje sa ovako velikim brojem migranata.
Sem toga naša zemlja prima i izbeglice iz Ukrajine.
