Maršalov plan za obnovu Ukrajine (04.11.2022)

U oktobru tekuće godine Berlin je bio domačin dva skupa posvećena obnovi ukrajinske kritične infrastrukture i oporavaku Ukrajine posle prekida rata. Nemačka vlada, u svojstvu predsedavajuće G7 i Evropska komisija organizovale je nemačko- ukrajinski ekonomski forum uz učešće eksperta a ne donatora, precizirao je nemački kancelar Olaf Šolc. Na skupu su dočekani predstavnici glavnih ekonomskih sila G7 i G20 kao i medjunarodnih organizacija, gradjanskih društava i poslovni ljudi. Prema avgustovskim procenama Svetske banke, Evropske komisije i ukrajinske vlade štete od ruske invazije na Ukrajinu dostigle su 1. juna više od 252 miliarde dolara, a potrebe za obnovom skoro 350 miliardi dolara. Šteta je procenjena pre intenzifikacije ruskih napada na ukrajinske energetske instalacije i gradove. Finansije Ukrajine su sve tanje, a cena rata sve veća. Sa kontrakcijom bruto nacionalnog proizvoda od 30-35% ove godine Ukrajina se bori sa cenom rata, dugovima i sa sopstvenom obnovom. U ovoj situaciji nemački kancelar i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predlažu da se formira Maršalov plan za Ukrajinu, sličan višemilionskom vrednom planu Vašingtona posle Drugog svetskog rata za obnovu Evrope. Treba već sada da počnemo sa izgradnjom razorenih rezidencijalnih zgrada, škola, mostova, infrastrukture i snabdevanja energijom kako bi Ukrajina brže stala na svoje noge, izjavili su Šolc i Lajen za Frankfurter algemanjne cajtung. Način obnove odlućiće kako će Ukrajina izgledati ubuduće. ,,Da li će biti jedna ustavna država sa jakim institucijama?.Jedna agilna i moderna ekonomija? Jedna živahva demokratija koja pripada Evropi? Cela medjunarodna zajednica treba da se ,,snažno angažuje za obnovu Ukrajine“ i ova pomoć bi mogla da potreje, veći broj godina, čak i nekoliko decenija, ocenio je nemački kancelar na Berlinskoj konferenciji. Potreban nam je jedan Maršalov plan za 21. vek, ovo je zadatak više generacija, plan koji treba da počne sada, dodao je Šolc. Nemački savezni zvaničnik je podvukao da je obnova šansa za budućnost. Treba da mislimo kako ćemo formirati jednu razvijenu, trajnu i otporniju Ukrajinu. Ova država bi mogla da postane važan proizvodjač zelene energije, izvoznik visokokvalitetnih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i digitalni centar sa vrhunskim ekspertima, precizirao je kancelar Nemačke. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen apelovala je na globalne napore za obnovu napadnute države. Znamo da nijedna zemlja sama ne može uložiti ovolike napore i u ovakvoj situaciji od vitaklne važnosti je učešće snažnih partnera kao što su SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija, Australija i druge države ali i institucije poput Svetske banke. Svaki evro, svaki dolar, svaka funta, svaki jen predstavljaju investiciju u Ukrajinu i u demokratske vrednosti u celom svetu: ,,Hiljade razorenih kuća i na stotine škola sravnjeno je sa zemljom. Uništeni su mnogi mostovi, putevi, električne centrale, železnička i industrijska infrastruktura. Za Ukrajinece ovo nije samo statistika. Već njihovi svakodnevni doživljaji. Potrebno je imati krov nad glavom, topli stan u zimskom periodu i bezbedne učionice za učenike. Potrebno je da se ide na posao, da se donecese kući hrana i da se zaradi za život. Ovo su teški, strahoviti i bolni dani za Ukrajince. Evropa je od prvog dana rata pomogla Ukrajini. Stradanja Ukrajinaca se ne mogu uporediti. Možemo medjutim da budemo uz njih. Uveli smo najstrožije sankcije Rusiji. Evropaka unija, njene članice i finansijske institucije pružile su Ukrajini pomoć u visini od 19 miliardi evra, ne računajući vojnu pomoć.“

Corina Cristea, 04.11.2022, 15:38

U oktobru tekuće godine Berlin je bio domačin dva skupa posvećena obnovi ukrajinske kritične infrastrukture i oporavaku Ukrajine posle prekida rata. Nemačka vlada, u svojstvu predsedavajuće G7 i Evropska komisija organizovale je nemačko- ukrajinski ekonomski forum uz učešće eksperta a ne donatora, precizirao je nemački kancelar Olaf Šolc. Na skupu su dočekani predstavnici glavnih ekonomskih sila G7 i G20 kao i medjunarodnih organizacija, gradjanskih društava i poslovni ljudi. Prema avgustovskim procenama Svetske banke, Evropske komisije i ukrajinske vlade štete od ruske invazije na Ukrajinu dostigle su 1. juna više od 252 miliarde dolara, a potrebe za obnovom skoro 350 miliardi dolara. Šteta je procenjena pre intenzifikacije ruskih napada na ukrajinske energetske instalacije i gradove. Finansije Ukrajine su sve tanje, a cena rata sve veća. Sa kontrakcijom bruto nacionalnog proizvoda od 30-35% ove godine Ukrajina se bori sa cenom rata, dugovima i sa sopstvenom obnovom. U ovoj situaciji nemački kancelar i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predlažu da se formira Maršalov plan za Ukrajinu, sličan višemilionskom vrednom planu Vašingtona posle Drugog svetskog rata za obnovu Evrope. Treba već sada da počnemo sa izgradnjom razorenih rezidencijalnih zgrada, škola, mostova, infrastrukture i snabdevanja energijom kako bi Ukrajina brže stala na svoje noge, izjavili su Šolc i Lajen za Frankfurter algemanjne cajtung. Način obnove odlućiće kako će Ukrajina izgledati ubuduće. ,,Da li će biti jedna ustavna država sa jakim institucijama?.Jedna agilna i moderna ekonomija? Jedna živahva demokratija koja pripada Evropi? Cela medjunarodna zajednica treba da se ,,snažno angažuje za obnovu Ukrajine“ i ova pomoć bi mogla da potreje, veći broj godina, čak i nekoliko decenija, ocenio je nemački kancelar na Berlinskoj konferenciji. Potreban nam je jedan Maršalov plan za 21. vek, ovo je zadatak više generacija, plan koji treba da počne sada, dodao je Šolc. Nemački savezni zvaničnik je podvukao da je obnova šansa za budućnost. Treba da mislimo kako ćemo formirati jednu razvijenu, trajnu i otporniju Ukrajinu. Ova država bi mogla da postane važan proizvodjač zelene energije, izvoznik visokokvalitetnih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i digitalni centar sa vrhunskim ekspertima, precizirao je kancelar Nemačke. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen apelovala je na globalne napore za obnovu napadnute države. Znamo da nijedna zemlja sama ne može uložiti ovolike napore i u ovakvoj situaciji od vitaklne važnosti je učešće snažnih partnera kao što su SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija, Australija i druge države ali i institucije poput Svetske banke. Svaki evro, svaki dolar, svaka funta, svaki jen predstavljaju investiciju u Ukrajinu i u demokratske vrednosti u celom svetu: ,,Hiljade razorenih kuća i na stotine škola sravnjeno je sa zemljom. Uništeni su mnogi mostovi, putevi, električne centrale, železnička i industrijska infrastruktura. Za Ukrajinece ovo nije samo statistika. Već njihovi svakodnevni doživljaji. Potrebno je imati krov nad glavom, topli stan u zimskom periodu i bezbedne učionice za učenike. Potrebno je da se ide na posao, da se donecese kući hrana i da se zaradi za život. Ovo su teški, strahoviti i bolni dani za Ukrajince. Evropa je od prvog dana rata pomogla Ukrajini. Stradanja Ukrajinaca se ne mogu uporediti. Možemo medjutim da budemo uz njih. Uveli smo najstrožije sankcije Rusiji. Evropaka unija, njene članice i finansijske institucije pružile su Ukrajini pomoć u visini od 19 miliardi evra, ne računajući vojnu pomoć.“

Evropljani su otvorili srca i kuće za više od 8 miliona Ukrajinaca koji su pobegli od Putinovih bombi i za četiri miliona Ukrajinaca koji u tražili privremenu zaštitu u zemljama Unije, dodala je Ursula fon der Lajen: ,,Za mene tri tačke su ključne. U prvom redu treba da budemo sigurni da Ukrajina u svakom terenutku prima potrebnu pomoć, od rehabilitacije do dugoročne obnove. U drugom redu potrebna nam je adekvatna arhitetkura da bi naša pomoć bila svestranija i inkluzivnija. U trećem redu, Ukrajina je stekla statut kandidata na pristupane Evropskoj uniji i mi treba bez oklevanja da integrišemo napore za obnovu Ukrajine kao sastavni deo njenog puta ka Uniji.“

U video poruci na internetu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je apelovao na hitne medjunarodne investicije, sa napomenom da je Ukrajini neophodna finansijska pomoć od 38 miliardi dolara za uravnoteženje državnog deficita. U Briselu Evropska komisija pokrenula je opsežnu akciju pomoći ukrajinskim oblastima zdravstva, energije, ishrane i poljoprivrede u sklopu Mehanizma civilne zaštite Evropske unije. Da bi pomogla Kijevu, Komisija je predložila da se usvoje mere za razvoj trgovine, posebno ukidanje uvoznih daâbina na ukrajinski izvoz. Brisel je istovremeno aktivirao Direktivu o privremenoj zaštiti, koja ukrajinskim izbeglicama omogućava pristup radnim mestima, stanovima, vaspitanju i zdravstvenoj zaštitiu na celom prostoru Evropske unije.