Lažne vesti u nesigurno vreme (18.03.2022)
Diverzije, dezinformacije i propagande reči su koje u poslednjim godinama najbolje opisuju lažne vesti. Pojava je poprimila velike razmere istovremeno sa tehnološkim razvojem, diverzifikacijom sredstava javnog informisanja ali i kanala za prenošenje podataka, prelazak novina na onlajn medije, bloging, drustvenih mreža ili vloging. Recept je jednostavan i predpostavlja jednu isfabrikovanu informaciju iskrivljno predstavljenu ili izvadjenu iz konteksta. Pored dramatične situacije, rat u Ukrajini može da postane studijski slučaj. Gost Radio Rumunija Flavija Durak, stručnjak za komunikaciju, objasnila je u kojoj meri su lažne vesti sastavni deo ovog rata: ,,U velikoj meri su deo ovog rata sa obe strane. Uglavnom ove tehnike propagiranja informacija i kontrolisanje i osvajanje javnog informacionog prostora deo su ,,informacionog rata“. Ipak ne želim da zvuči obeshrabrujuće, ali Ukrajina ulaže ogromne napore u komuniciranje i uspela je da pridobije solidarnost medjunarodne zajednice. Informacioni rat vodi se često van granica jednog vojnog sukoba. Nejasno je kada počinje i kada se rat završava. Postoje analize koje pokazuju da je informacioni rat počeo istovremeno sa aneksijom Krima. Svedoci smo pojedinih potisnutih narativa, u interesu Kremlja, na zapadne prostore koji stižu do stanovništva i vulnerabilnih grupa. Smatram da se na informacionom delu vodi borba koja se uskoro neće završiti i, u zavisnosti od otpornosti društva na dezinformacije, mogu da imaju manje iili veće konkretne odjeke.
Corina Cristea, 18.03.2022, 12:47
Štetnost infodemije ne treba dokazati. Ovaj period obeležen pandemijom, ratom, energetskom krizom i ekonomskim posledicama povoljno je tlo je za lažne vesti. I to u vreme kada na društvenim mrežama svako ima mogućnost da objavi sopstvene informacije i da ih brzo prenosi. Velike platforme imaju veliki akcioni opseg. Ovaj sukob je prvi rat koji je osvojio društvene mreže sa stanovišta informacionog prostora kao što je rat u Vijetnamu bio prvi tv ratni prenos, naglasila je Flavia Durakh. Postoje mnoge slike i klipovi izvadjeni iz konteksta, ponekad i iz video igara, pojedine infornacije je veoma teško proveriti, jer postoje mnogi akteri koji emituju poruke- obični ljudi koji prenose neproverene infornacije, navodno video svedočenja sa lica mesta, kao i nosioci propagandnih izvora. Sve ovo stvara jednu komunikacionu kombinaciju koja dodatno komplikuje situaciju, naglasila je Flavia Durac: ,,Deo upotrebljenih argumenata koji razdvajaju korišćeni su u pandemiji i iste retoričke tehnike koriste se i sada. Možemo identifikovati sličnosti, uključujući i ideju jedne maskarade ili okultnog plana kontrole stanovništva.Treba da budemo svesni ovih retorika, da pratimo velike dogadjaje i da se ne zadržimo samo na glasinama čak i kada ove ulivaju nadu ili naprotiv ako nas razdvajaju. Ako pratimo velike dogadjaje ne treba da prenosimo informacije pod uticajem emocija. Savetujem slušaoce da provere mnoge izvore i da se ne baziraju samo na vestima sa društvenih mreža. Treba da znaju da ne možemo znati celu istinu o ovoj situaciji.“
Svi stručnjaci upozoravaju na opasnost od dezinformacija koje se prenose putem društvenih mreža i navode da je veoma važno da se ljudi informišu iz poverljivih izvora. Profesor Bogdan Oprea sa Fakulteta žurnalistike preporučuje: ,,Prva i najvažnijia vest je ta da treba da shvatimo da se vesti, istinite vesti, nalaze na medijskim platformama i ne treba da ih tražimo na društvenim mrežama. Društvene mreže kombinuju ocene i tekstove koji mogu da imaju u novinarsku formu, ali sadrzaj može da bude delimično ili potpuno varljiv, jer ne predstavlja jednu medijsku instituciju i ne treba da poštuje novinarska pravila. Sadržaj sa društvenih mreža ostavljaju prostor za manipulacije i dezinformacije. “
Zbog toga, dodaje Bogdan Oprea, potrebno je da se informišete sa sajtova za vesti, rediotelevizijskih emisija i štampe.
