Kuda ide Republika Moldavija ?
Obraćanje reformatorke Maje Sandu sudu smatrajući da su izbori bili neregularni i demonstracije gradjanskih organizacija koje redom osudjuju brojne nepravilnosti na predsednickim izborima nisu dali rusofilu Igoru Dodonu predah za slavlje posle pobede na predsedničkim izborima u Republici Moldaviji. 41-nogodišnji ekonomista, učenik bivšeg komunističkog lidera Vladimira Voronina, pre nego što se sa ovim borio za naklonost Moskve i osnovao sopstvenu Socijalističku partiju, postao je prvi covek Moldavije na prvim neposrednim predsedničkim izborima posle 20 godina izbora šefa drzave u Parlamentu. Organizacija za evropsku bezbednosti i saradnju, koja je pratila izbore, navodi da finansiranje kandidata nije bilo transparentno i da brojni glasači nisu mogli da glasaju zbog nedovoljnog broja glasačkih listića. Domaći posmatrači žale se na ograničavanje prava na glasanje moldavskih državljana koji žive i rade u inostranstvu i na činjenicu da su simpatizere Dodona iz Pridnjestrovlja prevozili autobusima do glasačkih mesta. Posle izbora Dodon je u intervju za moskovski list Izvestija, poznati brend još iz vremena Sovjetskog saveza, ponovio je svoje omiljene teme iz predizborne kampanje. Reorijentacija Kišinjeva prema Uniji Rusija-Belorusija-Kazahstan, referenduim o ukidanju Sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i obećanje da će prvi put u svojstvu predsednika države posetiti Moskvu. U Bukureštu profesor Julijan Kifu, predsednik Centra za sprečavanje sukoba Early Warning i bivši predsednicki savetnik komentarisao je za Radio Rumunija: ,,Izbor Dodona nije najbolja vest za Bukurešt imajući u vidu njegovu prošlost i izjave za vreme predizborne kampanje, odnosno njegov izborni program. Ali ponovo govorimo o dobrosusedstvu, o susednoj državi i Vladi i Parlamentu koji ostaju i dalje proevropski orijentisani, iako predsednik Dodon želi raspisivanje prevremenih izbora da bi preuzeo svu vlast. Treba da vidimo kako će se u narednom periodu postavljati politike dve države, ali sve dok postoji kontinuitet najvažnijih instuitucija nećemo imati velike promene.’’
Bogdan Matei, 18.11.2016, 09:40
Eksperti na koje se pozivaju izveštači Radio Rumunija iz Kišinjeva upozoravaju da izbor Dodona može izazvati turbulencije u spoljnoj politici republike, ali na unutrašnjem planu Dodon neće uspeti da realizuje data obećanja jer novac dolazi sa Zapada, od MMF-a, Svetske banke, Evropske unije i iz susedne Rumunije. Iako je svestan ove realnosti Dodon nije odustao od antirumunske retorike. On je zapretio da će staviti van zakona stranke koje se zalažu za ujedinjenje sa Rumunijom, da ce povući moldavsko državljanstvo pojedinim rumunskim državljanima pa čak i promeniti izgleda državne zastave, koja je skoro identična sa rumunskom. Iz Kišinjeva politički komentator Oktavijan Ciku kaže:,, Njegovo obraćanje neće biti lako prihvaćeno u Bukureštu. Ja mislim da je ovde reč pre svega o klopci za Socijalisticku partiju i Igora Dodona koji će zbog nemogućnosti realizacije data obećanja pasti kao i Komunistička partija.’’
Predsednik Rumunije Klaus Johanis u saopštenju navodi da je upoznat sa opredeljenjem državljana R. Moldavije. On se zalaže za obezbedjivanje unutrašnje stabilnosti, nastavljanje reformi i za evropski put Moldavije. I Vlada Rumunije se nada da će institucije R. Moldavije saradjivati kako bi se nastavilo evropskim putem. U oba sopštenja ne špominje se ime Dodona. Klaus Johanis koristi samo sintagmu ,,novi predsednik R. Moldavije’’ za koga kaže da treba da dokaze razum I ravnotezu tokom svog mandata. Profesor Kifu upozorava na zedj socijalista, bivsih komunista, za vlast predvodjeni novim sefom drzave: ,,U ovom trenutku Dodonova snaga kao predsednika države ograničena je ustavnim odredbama, ali ne treba da zaboravimo da Igor Dodon ima i dalje najaču partiju u Moldaviji, najaču opozicionu partiju koja je sada dobila i podstrek posle predsedničkih izxbora. Baš ovde leži snaga Dodona, on je neka vrsta Vladimira Voronina sa velikom partijom koja još nije preuzela vlast i njegov interes je da preuzme celu vlast u Moldaviji.’’
Sarkastični komentatori tvrde da bi svaki iskusni političar želeo podelu vlasti i istovremeno i odgovornosti u zemlji koja važi za najsiromašniju u Evropi.
