Konferencija o klimatskim promenama (08.12.2017)
Naučnici su na nedavnoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim problemima u Bonu saopštili da će se u 2017. prvi put posle četiri godine, povećati globale emisije ugljen dioksida. Glavni uzrok rasta od skoro 2% je intenzivna upotreba uglja u Kini. Sa druge strane, veliki uticaj imale su i suše koje su smanjile vodostaj reka i smanjile proizvodnju hidroenergije. Ali ni SAD ni Evropska unija nisu se baš najbolje snalazile ove godine u poredjenju sa prehodnim godinama, istilu isti eksperti. Ovo povećanje emisija dolazi posle tri godine konstantnih nivoa emisija ugljen dioksida u atmosferu. Pre toga su do 2014. svake godine globalne emisije ugljen dioksida povećane za 3%. U tesnoj vezi sa emisijama ugljen dioksida je i porast temperature. Prema uvodnom izlganju Svetske meterološke organizacije u Bonu procenjuje da će ove godine temperatura biti najviša u celoj istoriji. Meteorološke statistike pokazuju da je poslednja decenija bila najtoplija od kada se vrše medjunarodna naučna merenja i da je broj prirodnih katastrofa povećan pet puta u odnosu na period od pre 40 godina. Nepovoljne vesti vrše pritisak na medjunarodnu zajednicu da smanjii misije štetnih gasova u atmosferu pokušavajući na ovaj način da ublaži klimatske promene. Profesor Mirča Ducu, predsednik Ekološkog univeriteta u Bukureštu u intervju za Radio Rumunija objasnio je na koji se način treba postaviti prema klimatskim pomenama: ,,Klimatske promene su posledica ljudskih aktivnosti koje ugrožavaju atmosfersku kompoziciju na globalnom nivou i pridodaju se prorodnim varijacijama klime u odredjenim periodima. Postoji i prirodna varijabilnost koja nastaje kao normalna evolucija sunčane i polarne aktivnosti. Kada govorimo o klimatskim pomenama vodimo računa o promenama koje izaziva ljudska aktivnost. Odnosno o emisijama gasova sa efektima staklene bašte’’
Corina Cristea, 08.12.2017, 09:42
Preovladjuje mišljenje da su neophodni zajednički napori za zaustavljanje globalnog zagrevanja. Da li se ovakav plan može lako ostvariti? Šefica klimatoloske sekcije Nacionalne meterorološke agencije doktor Roksana Božariu kaže: ,,Rekla bih da nije lako, ali postoje načini i potreba da smanjimo ove emisije. Potrebno je nadoknaditi vreme jer smo mi menjali klimatski sistem i već osećamo posledice. 2017. godina biće najverovatnije treća najtoplija godina ne samo po temperaturama vec i po ekspremnim prirornim pojavama. Dogovor o smanjenju emisija na globalnom nivou pomaže nam da nadoknadimo izgubljeno vreme, drugim rečima da se prilagodimo ritmu sa kojim ćemo situaciju staviti pod kontrolu. Jer ako se klimatske promene ubrzaju, necemo izdrzati ritam sa ovim mnogo bržim promenama nego u geološkoj prošlosti zemlje. Praktično u dva i nešto više veka možemo biti svedoci porasta temperature za nekoliko stepeni, onoliko koliko smo imali u poslednjem ledenom ili medjuledenom maksimumu, odnosno u periodu od više desetina hiljada godina. Ovo pokazuje da smo izasli iz geološkog okvira i treba se vrati i smanjiti emisije gasova u atmosferu.’’
Dobra vest je ta da su se emisije u poslednjim godinama plafonirale i to nam dokazuje da je ekonomski razvoj moguć i sa smanjenim emisijama. Pitanje klimatskih promena postavlja se i sa stanovišta uticaja na zdravlje ljudi. Mirča Ducu ističe: ,,Svetska zdravstvena organizacija u objavljenom izveštaju 31.oktobra 2017. godine navodi da klimatske promene već imaju konkretne posledice po zdravlje. Talasi vručina izazivaju toplotni stres i pogoršavaju srčane bolesti kao i rizik od bubrežnih bolesti zbog deshidratacije. U zaključku se navodi da su simptomi rasta prosečnih temperatura i sve brojniji meteorološki ekstremi postali veoma jasni od pre nekoliko godina, a posledice mnogo opasnije nego što se predpostavljalo.’’
Konferencija u Bonu o klimatskim promenama je prva ove vrste nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa da bi se SAD mogle povući iz Pariskog sporazuma.
