Klimatske pretnje (14.12.2018)
Zvaničnica Organizacije ujedinjenih nacija Patrisija Espinoza, zadužena za klimatska pitanja, upozorila je da će 2019. biti medju četiri najtoplije godine od kada se temperature mere. U poljskom gradu Katovice okupili su se predstavnici 200 država kako bi dali novi podsticaj Pariskom sporazumu iz 2015. godine. Jer prema oceni eksperata, ,,posledice klimatskih promena nisu nikada bile teže, a realnost govori da treba nešto da preduzmemo. U skladu sa Pariskim sporazumom, čije će odredbe stupiti na snagu 2020. godine, 184 države su postigle saglasnost da je potrebno da primene ove mere za smanjenje zagadjivanja kako prosečna globalna temperatura ne bi prešla dva stepena. Idealno bi bilo da temperatura ne predje 1,5 stepeni Celzijusa, nivo koji je zabeležen pre industrijske revolucije. 24. Samit Organizacije ujedinjenih nacija za klimu je najvažniji skup posvećen klimatskim promenama posle potpisivanja Pariskog sporazuma. Skup je održan u vreme kada izveštaji naučnika sugerišu da čovecanstvo ima na raspolaganje samo 12 godina za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 50% i sprečavanje klimatske katastrofe.
Corina Cristea, 14.12.2018, 00:00
Evropska komisija je nedavno predstavila strategiju pomoću koje Evropa može da postane neutralna sa stanovišta efekata na klimu do 2050. godine Kako se može ovo i ostvariti? Pre svega investicijama u realna tehnološka rešenja, informisanjem stanovnika I udruživanjem napora u ključnim oblastima kao što su, recimo, industrijska politika, finansije i istraživanje. Ambiciozni cilj ove klimatske neutralnosti pretočen u nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine predpostavljalo bi zajedničke akcije u strateškim oblastima. Komesar za klimatske promene i energiju Miguel Arijas Kanjete ističe: ,,U ovim scenarijama imamo sedam elemenata. U prvom redu evropski energetski sistem treba dekarbonizovati. Do 2050. godine 80% električne energije
proizvodiće se iz obnovljivih izvora. Zajedno sa nuklearnom energijom predstavljaće
kičmu energetskog sistema bez uglenika u Evropi. I Evropska unija će se suštinski elektifikovati,
udvostručiće se kvota električne energije u ukupnoj potražnji za energijom do 2050. godine. Električna energija koristiće se sve više za grejanje i saobraćaj. Drugi element– energetska efikasnost, odigraće ključnu ulogu za industriju ali i za stanove i usluge. U trećem redu potreban je veći doprinos saobraćaja. Trenutno, udeo ove oblasti u emisijama gasova sa efektima staklene bašte iznosi skoro jednu trećinu. Računamo na elektrifikaciju saobraćaja, prelazak na alternativna, sintetička goriva i efikasnije na upravljanje saobraćajem.
Industrija je četvrti element. Emisije kao rezultat industrijskih procesa predstavljaju i dalje veoma složen problem i ovde su potrebna različita goriva. Komesar Kanjete precizira: ,,U petom redu održiva upotreba terena je veoma važna, treba u većoj meri koristiti biomasu, ali treba da se uverimo i da će se održati pačak i povežati kapacitet šuma za apsorpcije ugljenika. U šestom redu infrastruktura će biti od suštinske važnosti za integraciju evropskih energetskih sistema, digitalizaciju i korišćenje goriva sa smanjenom emisijom ugljenika. U sedmom redu
skladištenje uglenika. Uprkos sadašnjim problemima biće nam potrebna i dekarbonizacija industrije.
Imamo solidan mandat od strane stanovništva, podseća zvanični Brisel. U skladu sa najnovijim rezultatima specijalnog Evrobarometra koji su objavljeni u novembru tekuće godine, 93% evropskih državljana smatra da klimatske promene izaziva ljudska aktivnost, 85% se slaže da borba protiv klimatskih promena i efikasnija upotreba energije mogu dati snažan podstrek ekonomskom rastu i otvaranju novih radnih mesta u Evropi. Od 1. januara Rumunija predsedava Savetom Evropske unije i tokom svog mandata predvidjene su rasprave o strategijama koje će definisati komunitarni prostor u narednim decenijama. Sa ove tačke, Rumunija može pojačati ulogu istočne Evrope u energetici, smatra predsednik Evropskog instituta za klimu Julijan Popov: ,,Osim Bregzita-tužne priče- Rumunija će presedavati startom pregovora o strategiji za 2050. godinu. Ovo je veoma važan dokument, jer Evropska unija najzad prelazi na zelenu ekonomiju. Vodiče se razgovori i o budžetu Evropske unije, koji treba da predvidi veća sredstva za 25% za klimatske promene i 60% za istraživanje. Radi se o novoj paradigmi, jer je Evropa shvatila da zaostaje u istraživanju. U ovom trenutku Evropa se budi.”
A Rumunija može ostaviti svoj važan otisak na buduže strategije Evropske unije, dodao je Julijan Popov.
