Klimatska uzbuna (08.11.2019)
Prema studiji američkog instituta za klimatska istraživanja Klimate Central obalskim zona u kojima živi oko 300 miliona ljudi preti velika opasnost od rast nivoa okena do 2050. godine. Najizloženiji region je Azija, odnosno Kina, Bangladeš, Indija, Vijetnam, Indonezija i Tjland, zemlje u kojima živi oko 2/3 ugroženih ljudi. U studiji se navodi da bi se svetsko stanovništvo, koje se sada procenjuje na 7,7 miliardi ljudi, moglo povećati za dve miliarde do 2050. godine i za još jednu miliardu do kraja veka. Većina ovih ljudi živi u megalopolisima na obalama mora i okeana. Sada oko 100 miliona osoba živi u zonama koje se nalaze ispod nadmorske visine, neke od ovih zašticene branama a druge bez ikakve zaštite. Rast nivoa okeana zbog dilatecije i zagrevanja voda pod efektom topljenja glečera na Grenlandu i na Antartiku je nesporna cinjenica. Roksana Božariu klimatolog, gost naše radio stanice o efektima staklene bašte je izjavila:,,Efekat staklene bašte je prirodna pojava i ona je pogodovala nastanaku zivota, jer jedna atmosfera koja je sadržala uglen dioksid, metan, azotnu kiselinu omogucila je rast površinske temperature do 33 celzijusova stepena i tako mogli smo da imamo tećnu vodu tamo gde se život pojavio. U suprotnom. zemljina kugla bila bi zaledjena. Ali kada se ovaj efekat staklene bašte pojačava, nastaju promene klimatskog stanja. Praktično površinska temperatura raste sve više da bi dostigla novu klimatsku ravnotezu, a intenzifikacija efekata staklene bašte dovodi ne samo do postepenih promena već i nacina na koji je dodatna energija u sistemu rasporedjena medju komponentima. I putevi distribucije se mogu promeniti, kao i količina prenošene toplote i vlažnosti i onda ćemo imati ekstremne pojave, topljenje artičkog leda, kontinentalnih glečera, rast vodostaja plantarnih okeana i povečanja koncentracija kiseline u planetarnim okeanima.“
Corina Cristea, 08.11.2019, 10:51
Prema studiji američkog instituta za klimatska istraživanja Klimate Central obalskim zona u kojima živi oko 300 miliona ljudi preti velika opasnost od rast nivoa okena do 2050. godine. Najizloženiji region je Azija, odnosno Kina, Bangladeš, Indija, Vijetnam, Indonezija i Tjland, zemlje u kojima živi oko 2/3 ugroženih ljudi. U studiji se navodi da bi se svetsko stanovništvo, koje se sada procenjuje na 7,7 miliardi ljudi, moglo povećati za dve miliarde do 2050. godine i za još jednu miliardu do kraja veka. Većina ovih ljudi živi u megalopolisima na obalama mora i okeana. Sada oko 100 miliona osoba živi u zonama koje se nalaze ispod nadmorske visine, neke od ovih zašticene branama a druge bez ikakve zaštite. Rast nivoa okeana zbog dilatecije i zagrevanja voda pod efektom topljenja glečera na Grenlandu i na Antartiku je nesporna cinjenica. Roksana Božariu klimatolog, gost naše radio stanice o efektima staklene bašte je izjavila:,,Efekat staklene bašte je prirodna pojava i ona je pogodovala nastanaku zivota, jer jedna atmosfera koja je sadržala uglen dioksid, metan, azotnu kiselinu omogucila je rast površinske temperature do 33 celzijusova stepena i tako mogli smo da imamo tećnu vodu tamo gde se život pojavio. U suprotnom. zemljina kugla bila bi zaledjena. Ali kada se ovaj efekat staklene bašte pojačava, nastaju promene klimatskog stanja. Praktično površinska temperatura raste sve više da bi dostigla novu klimatsku ravnotezu, a intenzifikacija efekata staklene bašte dovodi ne samo do postepenih promena već i nacina na koji je dodatna energija u sistemu rasporedjena medju komponentima. I putevi distribucije se mogu promeniti, kao i količina prenošene toplote i vlažnosti i onda ćemo imati ekstremne pojave, topljenje artičkog leda, kontinentalnih glečera, rast vodostaja plantarnih okeana i povečanja koncentracija kiseline u planetarnim okeanima.“
Sloj koji je nastao od gasova staklene bašte je providan tako da sunčana radijacija dolazi netaknuta do zemljine kugle, objasnio je profesor univerziteta Mirča Ducu, ekspert za klimatologiju. Ali kroz ovaj sloj gasova termička radijacija ne prolazi i ne dozvoljava dispersiju toplote u atmosferi, već se vraća na zemljinu koru i tada temperatura raste izmedju kore i gasnog sloja:,,Za ovo je kriva ljudska aktivnost. Čovek je prva vrsta koja je postala geološka sila. Ljudska aktivnosti utiče u velikoj meri na atmosferu,litosferu, biosferu i zbog toga našu eru nazivamo antropocenom. Ovo je prvi put u prirodnoj istoriji Zemlje od 4,5 miliardi godina kada jedna vrsta postaje dominantna i može da promeni životnu formulu. Do sada smo imali 5 velikih ekstinkcija i sada se približavamo novoj, ali ovoga puta ne iz prirodnih razloga, vec zbog ljudske aktivnosti.“
Prema procenama ako bi se zagrejavanje ograničilo ispod 2 stepena, u skladu sa Pariskim sporazumom, vodostaj okeana povečao bi se za oko 50 centimetara do 2100 godine. Stručnjaci upozoravaju da se planeta nalazi u klimatskoj uzbuni i da su potrebne hitne akcije na globalnom nivou za smanjenje emisija gasova staklene bašte. Postoji mogućnost usporavanja ritma klimatskih dereglacija, ali za ovo je potrebna realna saradnja gradjanskog društva, faktora odlučivanja i preduzeća. Jedna nedavna studija sugeriše da reke koje izviru u glečerima mogu odigrati presudnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Istraživanja ovih reka u artičkoj zoni Kanade pokazali su da ove reke apsorbuju 40 puta veće količine ugljenika nego amazonske šume. Voda od topljenja glečera puna je naslaga peska i stena, a neprestano kotrljanje ovih naslaga generiše proces kojim se uglen dioksid iz vazduha se hemijski povezuje za minerale i stene iz glečerskih reka i ovde ostaje.
