Izazovi i beneficije od migracije (24.12.2021)
18. decembra u Crkvi 12 Svetih Apostola u Rimu odžan je 6. Božićni koncert ,,Tradicije vidjene dečijim očima“. Organizatori koncerta Asocijacija ,,Insieme per l Athos-Onlus, Akademia di Romania u Rimu i Pravoslavna episkopija Rumunije u Italiji saopštili su da su deca koja su učestvovala na ovom koncertu rodjena u Italiji, ali da vole stare rumunske običaje i veoma dobro poznaju rumunske tradicije jer idu u rumunske parohije u Italiji i pohadjaju časove rumunskog jezika. Govorimo o malom delu Rumunije koji je daleko od naših granica i o uspešnoj integraciji više miliona Rumuna. Gost Radia Rumunija Eudjen Tomak, dobar poznavalac problematike Rumuna van granica zemlje, govorio je o problemima i situacijama u kojima se našao u rumunskim zajednicama, o načinu organizacije naših državljana i kako može rumunska država da im pomogne:,,Imamo školske časove nedeljom, mnoge pravoslavne, katoličke, grko-katoličke, protestanske i neprotestanske crkve širom sveta. Posetio sam mnoge i ljudi koji su shvatili da treba da se organizuju organizovali su se. Susreo sam Rumune koji posle samo nekoliko godina govore sa decom na jeziku zemlje u koju su se nastanili i deca posle samo nekoliko godina zaboravljaju maternji jezik. Susreo sam i ljude koji su otišli u inostranstvo pre 40-50 godina, rodili decu u inostranstvu ali kod kuće su govorili samo rumunski, slavili rumunske praznike. Ako te zaista interesuje sopstveni identitet gajićeš ga i očuvati onako kakom si ga nasledio. Ako ne održavaš tesnu vezu sa korenima, asimilacija je neizbezna i u to sam mogao da se uverim. Država treba da stvori instrumente za nastavljanje rada postojećih škola, kulturnih institucija sa bogatom agendom i kulturnim dogadjajima. Internet nam sada olakšava komuniciranje u realno vreme i stvara mogućnosti da saznamo šta se dešava u zemlji bez većih napora.“
Corina Cristea, 24.12.2021, 18:41
18. decembra u Crkvi 12 Svetih Apostola u Rimu odžan je 6. Božićni koncert ,,Tradicije vidjene dečijim očima“. Organizatori koncerta Asocijacija ,,Insieme per l Athos-Onlus, Akademia di Romania u Rimu i Pravoslavna episkopija Rumunije u Italiji saopštili su da su deca koja su učestvovala na ovom koncertu rodjena u Italiji, ali da vole stare rumunske običaje i veoma dobro poznaju rumunske tradicije jer idu u rumunske parohije u Italiji i pohadjaju časove rumunskog jezika. Govorimo o malom delu Rumunije koji je daleko od naših granica i o uspešnoj integraciji više miliona Rumuna. Gost Radia Rumunija Eudjen Tomak, dobar poznavalac problematike Rumuna van granica zemlje, govorio je o problemima i situacijama u kojima se našao u rumunskim zajednicama, o načinu organizacije naših državljana i kako može rumunska država da im pomogne:,,Imamo školske časove nedeljom, mnoge pravoslavne, katoličke, grko-katoličke, protestanske i neprotestanske crkve širom sveta. Posetio sam mnoge i ljudi koji su shvatili da treba da se organizuju organizovali su se. Susreo sam Rumune koji posle samo nekoliko godina govore sa decom na jeziku zemlje u koju su se nastanili i deca posle samo nekoliko godina zaboravljaju maternji jezik. Susreo sam i ljude koji su otišli u inostranstvo pre 40-50 godina, rodili decu u inostranstvu ali kod kuće su govorili samo rumunski, slavili rumunske praznike. Ako te zaista interesuje sopstveni identitet gajićeš ga i očuvati onako kakom si ga nasledio. Ako ne održavaš tesnu vezu sa korenima, asimilacija je neizbezna i u to sam mogao da se uverim. Država treba da stvori instrumente za nastavljanje rada postojećih škola, kulturnih institucija sa bogatom agendom i kulturnim dogadjajima. Internet nam sada olakšava komuniciranje u realno vreme i stvara mogućnosti da saznamo šta se dešava u zemlji bez većih napora.“
Prema procenama van granica zemlje radi i živi skoro 10 miliona Rumuna, ukljucujuči ovde dijasporu kao i istorijsko-tradicionalne zajednice u susedstvu Rumunije. Večina opredeljenih za odlazak na rad u inostranstvo žive i rade u Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji, dok se u istorijskim zajednicama nalaze Rumuni iz Republike Moldavije, Ukrajine i Srbije. Informacije o mobilnosti na prostoru u poslednjim godinama pokazuju da se opredeljenje Rumuna donekle promenilo. Ako su Italija, Španija, Portugal i Grčka bile omiljena odredišta, trend je usmeren sada prema Francuskoj, Velikoj Britaniji, Beneluksu, Nemačkoj, Danskoj i skandinavskim državama. Statistike pokazuju takodje da i Rumuni oko naših granica slede ovaj regionalni trend ekonomske migracije i da u mnogim zemljama rumunski državljani imaju srodne zajednice. Dalje ili bliže rumunskim granicama, Rumuni su uspeli da se prilagode, ali i dalje se suočavaju sa izazovima. Rumunska manjina u Srbiji suočava se sa nepriznavanjem Rumunske pravoslavne crkve kao tradicionalne crkve u Timočkoj krajini. Osim Vojvodine, javni radio i televizijski servisi su u malom broju, kao i obrazovni proces i religiozne službe na rumunskom jeziku. Eudjen Tomak objašnjava: ,,Problematika Rumuna u neposrednpom susedstvu razlikuje se i poprima jasne obrise od jedne do druge države. Republika Moldavije je veoma kompleksno pitanje, dok odnosi sa Rumunima u Srbiji i na Balkanskom poluostrvu imaju sasvim drugi karakter, veoma važan tako da je potrebano da se posveti posebna pažnja i upotrebe drugi instrumenati osim onih bilateralnih. Ne možemo bežati od realnosti, koju nažalost pojedine institucije rumunske države tretiraju površno, ovde ne mislim na Ministarstvo inostranih poslova, odnose sa pola miliona Rumuna u susednoj državi, već na Bukovinu, jug Basarabije i Istorijski Maramureš u Ukrajini.“
Rumuni koji rade u zemljama Evropske unije suočavaju se ponekad sa lošim uslovima rada. Dobro poznavanje prava na adekvatnu pomoć vlasti zemalja u kojima rade može smanjiti zloupotrebe kojima su izloženi, kaže Eudjen Tomak, i podseća da je od izuzetnog značaja da ovi poznaju njihova prava ali i da rumunska mreža atašea za rad u inostranstvu radi efikasno. Mnogo manje Rumuna živi van granica Evropske unije, ali bez obzira gde žive potrebno je da rumunskoj dijaspori konzularna predstavstavništva pomognu da bi se izbegle raznorazne zloupotrebe.
