Izazovi 2016. godine (01.01.2016)
2016. najavljuje se kao godina u kojoj medjunarodna zajednica treba da traži najbolja rešenja za terorističke pretnje, migratorske tokove i situaciju u Siriji. Odjek atentata u Parizu se još nije stišao, posledice su teške, a u Siriji — gde teroristička grupa Islamska država jača polozaje, sitiacija je i dalje veoma složena, tako da nade da se glavni razlog egsodusa u 2015. godini može otkloniti u narednom periodu su veoma male. U kojoj je meri Evropa vulnerabilna? Direktor centra za sprečavanje sukoba i Erlo Uarning Julijan Kifu, bivši predsednički savetnik za strateške poslove i bezbednost, smatra da je vulnerabilnost svake evropske države istovremeno i vulnerabilnost za celu Evropu: Videli smo šta se desilo u pojedinim kvartovima Brisela, šta se dešava u pojedinim zonama Francuske gde su posle tentata u Parizu, u Bataklanu, vlasti ušle sa oružanim snagama kako bi uspostavile kontrolu i likvidirale ili kontrolisale kriminal, radikalizam, islamizam, džihadizam sa vim komponentama. Imamo jednu Evropu un kojoj se automatske puške koriste u terorističkim atentatima i gde je neprijatelj veš ušao u tvrdjavu.
Corina Cristea, 01.01.2016, 09:49
Julijan Kifu upozorava da nije reč samo o ’’usamljenim vukovima’’, nego o kordinisanim naporima, o gerili sa automatskim oružijem u centru evropskih prestonica. Ali sada smo upozoreni i u ovim uslovima drugačije reaguju evropske bezbednosne structure.’’ Izazovi sa kojima se suočavamo unutar i van Evropske unije su veliki, brojni i relevantni. Protreban je pragmatičan i realan pristup i istovremeno principijalan. Mislim da Holandija, zemlja koja će u prvih sešt meseci predsedavati Evropskom unijom, može ostvariti neophodnu ravnotežu izmedju pragmatizma i principa’’- ocenila je visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Frederika Mogerini. Ključna uloga holandskog predsedništva je ta da posreduje izmedju zemalja članica Evropske unije kada je reč o veoma važnim pitanjima. Holandski premijer Mark Rute je izjavio da pitanje migracije treba hitno rešiti:’’ Iritiran sam malo činjenicom da se odgovornost za migrantsku krizu svaljuje na pleća zapadnih zemalja, da mnoge istočne zemlje ne žele da prime migrante i da jos nismo rešili pitanje spoljne granice, tačnije grcke granice sa ostatkom sveta. Ovo su veoma važni aspekti pored sporazuma sa Turskom. Treba da saradjujemo ako želimo da stavimo tačku na ekstremizam. Obećavam da ćemo imati pragmatično predsedništvo fokusirano na rešavanje zajedničkih problema.’’
Iduće godine posvetićemo posebnu pažnju izborima u SAD ali i Istoku gde je Rusija umešana u nekoliko sukoba i treba da upravlja nezavidnom ekonomskom situacijom u vreme kada su produžene evropske ekonomske sankcije. U 2016. godini održavaju se izbori i u Rumuniji. Čujmo šta misli politički analitičar Julijan Kifu: ’’ 2016. je veoma važna godina. Prva je izborna godina posle predsedničkih izbora u 2014. i ja mislim da će izbori ostaviti snažan otisak na evolucije Rumunije kada obeležavamo stogodišnjicu rumunske unitarne države. Imamo dve jake političke stranke i veci broj manjih partija koje se bore za ulazak u Parlament. Sve zavisi od načina na koji koji će se upravljati lideršipom dve stranke, formulama za osvežavanje stranaka, od otvaranja i odgovora na moralne zahteve društva. Bićemo svedoci prekretnice koja ce obeležiti naš život u naredne četiri godine.
Po oceni predsednika Rumunije Klausa Johanisa glavni ulog je povratak poverenja u politiku i njenu sposobnost da drustvu trasira željeni pravac:
’’Vraćanje poverenja u političku klasu je tema koju predlažem u 2016. godini,zatim povratak poverenja u demokratske institucije, u politički čin, u stranke i ljude koji zastupaju ove stranke. Nosim poruku obnove koju, pod raznim formama, traže naši državljani.’’
Redsednik Klaus Johanis je istovremeno izrazio nadu da ce vlasti osigurati potreban okvir da se glasanje u inostranstvu odvija u dobrim uslovima I dodao da obrazovana Rumunija treba da postane novi drzavni projekat.
