Iskušenja informatičke bezbednosti (02.01.2015)
Broj kibernetičkih napada i informatičkih špijunaža povečaće se u 2015. godini, a ekstremističke grupe intenziviraće napade na internetu, navodi se u izveštaju kompanije za bezbednosne programe «McAfee». «One koje su ojačale položaj biće sve teže indentifikovati, dok će nove pridošlice tražiti mogućnosti da ukradu novac ili da otklone protivnike», navodi se u pomenutom dokumentu.
Corina Cristea, 02.12.2015, 10:36
Šta znači sada kibernetička bezbednost kada postoje mnoge vulnerabilnosti? Predstavnik «Bitdefendera», kompanije koja nudi antivirusne softvere, Bogdan Botezatu kaže: «Ovaj koncept se teško moze definisati, jer se svakog dana pojavljuje oko 400 hiljada novih virusa i njihov broj je u stalnom porastu. Jer kriminalne grupe ciljaju u glavnom na naše privatne informacije i lične podatke».
Za analitičare pojedine ekstremističke grupe i organizacije koristiće još više informatičke mreže za njihove napade. Istovremeno, hekeri će usavršavati metode kako bi nelegalno usli u mreže žrtava da bi ukrali podatke i da nestaju bey traga, kako bi kasnije prodali ili koristili ove podatke. Autori izveštaja upozoravaju da će hekeri napadati i objekte i instrumente svakodnevnog života koji su priključeni na internet. Mreže GSM špijunirane su na svetskom nivou i najmanje 14 država je već pogodjeno. Kakva je efikasnost mehanizma sprečavanja ovih informatičkih napada? Čujmo ponovo Bogdana Botezatua: «Praktično, ništa od našeg digitalnog komuniciranja nije sigurno, jer smo do sada imali posla samo sa običnim kriminalcima i grupama koje su ciljale isključivo na obične korisnike. U ovom momentu mi govorimo o informatičkom ratu, u vreme kada vlade sa neograničenim resursima ucestvuju direktno u infomatičkoj spijunazi. Sa kriminalnim grupama na nivou potrošača imamo šanse, jer ovi imaju relativno ograničene resurse, ali kada u formatičkom ratu intervenišu vlade ove mogu da primoraju kompanije da odaju pojedine informacije, protok informacija pojedinim korisnicima ili da primoraju cele informatičke mreže da rutiraju protok korisnika preko njih. Ako pogledamo šta se desilo u poslednjoj godini u informatičkoj oblasti smatram da informatičke pretnje koje dolaze od vlada su veoma efikasne, tako da ni najbolji antivirusi ne mogu da ih blokiraju, jer pomenute vlade imaju dovoljno novca da kupe bezbednosne pukotine u operativnim sistemima i, na ovaj način, da ugroze veoma široke kategorije stanovništva.»
Kibernetički kriminal je u stalnom porastu i evolucijom tehnologije napadi ovakve vrste postaju sve snažniji i giganti kao što je Fejsbuk, prividno nepobedivi postaju žrtve. Nacionalna bezbednosna agencija Sjedinjenih Americkih Država, jedna od najjačih američkih špijunskih službi, izgubila je 58 hiljada strogo poverljivih informacija koje su stigle pred javnost. Autor napada u 2013. godini bio je sada već čuveni Eduard Snouden IT profesionalac. U proleće prošle godine 50 miliona korisnika popularne službe «Evernot» dobili su saopštenje da je bezbednost njihovih naloga iskompromitovano i zamoljeni su da menjaju parole. U februaru 2013. godine iskompromitovano je 250 hiljada naloga korisnika društvene i mikrobloging mreže Twitter. Napadači su ukrali informacije o imenima i pristupnim parolama.
Ni giganti iz elektronske trgovine nisu ostali nedodirljivi posle kibernetičkih napada. U maju 2014. godine, poznati američki sajt «eBay» priznao je da je bio podvrgnut masovnom kibernetičkom napadu i da su podaci 233 miliona korisnika ukradeni. Bogdan Botezatu objašnjava: «Ulog je uvek finansijske prirode. Nastoji se da se udalji protivnik sa tržišta, da se blokiraju njegove uslugu na odredjeni period kako bi pojedini akteri na informatičkom trzistu mogli da ucene velike kompanije i steknu informatičku korist.»
Jedan kibernetički napad velikih razmera predstavlja opasnost koja vreba već duže vreme na globalnom nivou- upozoravaju eksperti Na katastrofalni informatički potencijal odnosio se u septembru i jedan predstavnik američke agencije za finansijski nadzor. On je naglasio da postoji mogučnost pojave Kibernetickog Armagedona, koji bi mogao da ostavi duboke tragove na finansijski sistem na duži rok.
