Iskušenja 2014. godine (10.01.2014)
Corina Cristea, 10.01.2014, 10:30
Tekuća godina za Rumune je izborna. Održaće se prvo evrparlamentarni izbori za 32 mesta u Evropskom parlamentu, a pri kraju godine saznaćemo ko će naslediti Trajana Baseskua na dužnost predsednika Rumunije. Gotovo nezainteresovani za izbore u poslednjim godinama, Rumuni ne pokazuju ni sada veći interes. Prema rezultatima nedavne sondaže, skoro 90% Rumuna ne zna kada će se održati izbori, a jedna trećina ne zna ime nijednog rumunskog evroparlamntarca. Istovremeno 78% birača ne mogu odgovoriti na pitanje ko je predsednik Evropske komisije, samo 7% ispitanika je zadovoljno aktivnostima rumunskih evroparlamentaraca, a jedna trećina nezadovoljna. Glavni razlog nezadovoljstva skoro 50% birača je taj da predstavnici Rumunije nisu branili prava njihovih sunarodnika. Iako se ocenjuje da će izlaznost birača na evroparlamentarnim izborima biti slaba, analitičari tvrde da će ovi izbori bar pokazati kako se stranke spremaju za predsedničke izbore na kraju godine. U intervju za Radio Rumunija, profesor Andrej Caranu kaže da najčešće evropska politička stvarnost nije zainteresovana za evropske državljane i verovatno ni Rumunija. Po oceni profesora Caranua političke stranke boriće se na ideološkom planu, ali neće zaboravljati ni na već proverene modele na domaćim izborima, odnosno na skandale i napade. Profesor Caranu dodaje:’’ Ne samo u Rumuniji već svuda evropska tema je sporedna. Publika nije zainteresovana za ovu temu, iako mnoge odluke Evropske komisije i Evropskog parlamenta utiču neposredno na svakodnvni život gradjana. Nacionalne partije ne znaju kako mogu zainteresovati gradjane za evropske teme, tako da se najčešće obraćaju biračima domaćim temama koje se baziraju na sindromu mržnje i blaćenja protivnika .’’
Za predsedničke izbore kandidature su do sada podneli Krin Antonesku, koji uživa podršku vladajuće Socijal-liberalne unije (USL), Katalin Predoju, predstavnik Dmokratsko-liberalne partije (PDL), i Mihaj Razvan Ungureanu, kandidat Gradjanske snage. Andrej Caranu ne isključuje ni eventualne kandidature nestranačkih kandidata: Novi predsednik nastaviće ili ne opštu liniju sadašnjeg predsednika Trajana Baseskua. Novi predsednik treba da bude drugačiji i svi gradjani su zainteresovani da vide ko će biti novi predsednik.’’
Birače interesuje politička ličnost predsednika i iz ovog razloga izlaznost će biti veća nego na evroparlamntranim izborima, veruje Andrej Caranu. Na spoljnom planu Rumunija očekuje ovog meseca objavljivanje Izveštaja Evropske komisije o Mehnizmu saradnje i provere rumunskog sudstva. I to samo nekoliko nedelja posle usvojenih izmena Krivičnog zakona. Jedan od amandmana isključuje predsednika i parlamentarce iz kategorije javnih funkcionera, što znači da se funkcioneri ne mogu sudski goniti ili kažnjavati za korupciju, odnosno za zloupotrebu službenog položaja, primanje mita ili zloupotrebu službenog uticaja kao i za sukob interesa. Nedugo nakon usvajanja izmena Krivičnog zakona predsednik države Trajan Basesku je upozorio na moguće posledice:’’Izmene Krivičnog zakona u korist političara niko nam neće oprostiti i mogu vam već sada da vam kažem da će se u Mehanizmu saradnje i provere naglasiti da’’ ne postoji politička volja za borbu protiv korupcije’’
Posle nepovoljnih reakcija čak i ambasada pojedinih zapadnih država, smatra se da rasprave o eliminisanju Mehanizma provere nisu više aktuelne. Ulazak Rumunije u Šengen predvidjen u 2011.godini pokazao se do sada nedostižnim ciljem. U Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove u decembru u Brisleu pored Bugarske, Rumunija je insistirala na činjenici da je ispunila sve kriterijume za ulazak u Šengen, što su potvrdile sve države članice. Bukurešt i Sofija su podneli i političku deklaraciju u kojoj izražavaju razoćarenje, uz napomenu da ne postoji nijedan pravni razlog za odlaganje ulaska u Šengen.
Rumunske vlasti su preuzele obavezu da u 2014. godini ojačaju bojažljivi ekonomski rast iz 2013. Ovogodišnji državni budžet predvidja ekonomski rast od 2,2%, stopu inflacije od 2,4% i devizni kurs od 4,45 leja za jedan evro.
