Inicijative za čistiji vazduh (02.03.2018)
Corina Cristea, 02.03.2018, 09:38
Svake godine oko 400 000 Evropljana umire prerano zbog vagadjenja vazduha, a iz istog razloga jos veći broj pati od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Rumunija, Češka, Nemačka, Španija, Francuska, Italija, Madjarska, Slovačka i Velika Britanija upozorene su nedavno da su premašile dozvoljene norme zagadjenja i da treba da preduzmu mere za poboljšanje situacije. U medjuvremenu Ministarstvo za zaštitu čovekove sredine u Bukureštu dostavilo je Briselu plan sa predlozima o smanjenju zagadjenosti vazduha. Dorina Mokanu generalna direktorka Generalne direkcije za procenu, posledice i kontrolu zagadjenja, gost Radio Rumunija, objasnila je: ,,Analiza kvaliteta vazduha u Rumuniji vrši se u 13 urbanih sredina i 41 zoni, u skladu sa evropskim direktivama. Istina je da u Rumuniji- kao i mnogim drugim evropskim državama-veliki problem predstavlja visoki stepen lebdećih PM10 čestica u urbanim sredinama zbog gradskog saobraćaja, grejanja stanova i u manjoj meri gradilišta. Želim da naglasim da su urbane sredine Bukurešt, Jaši i Brašov upozorene pre skoro 4 godine od strane Komisije na moguće sankcije jer su premašile dozvoljene granice lebdećih čestica PM10
Krajem januara ove godine na zahtev evropske komesarke za zaštitu sredine Karmenu Veja, Rumunija je predstavila stepen realizacije mera lokalnih uprava tri pomenuta grada i buduće mere koje treba preduzeti. Čujmo ponovo Dorinu Mokanu: ,,Mere se mogu podeliti na tri kategorije: na mere iz oblasti saobraćaja koje se odnose na menadjment saobraćaja u koji spadaju Program stimulisanja i modernizacije autoparkova, nacionalni program izgradnje infrastructure za električna vozila, modernizacija javnog gradskog saobraćaja i prelaska na električni javni saobraćaj. Druga kategorija mera odnosi se na grejanje stanova, na mere za veću energetsku efikasnost pomoću toplotne izolacije zgrada, modernizaciju centralnog grejanja, uvodjenje sistema grejanja na obnovljive izvore, zamena ili dopuna klasičnih sistema grejanja sa modernim. Za najveći broj mera već postoje fondovi za očuvanje sredine. I treći set mera odnosi se na realizaciju zelenih površina.
Organizacija Greenpeace Rumunija prati sa posebnom pažnjom i upozorava na opasnost od snakcija u visini od nekoliko stotina hiljada evra na dan. Alin Tanase, koordinator kampanje za energiju Greenpeace Rumunija objasnio je u intervju za Radio Rumunija da su najštetnije suptanjce kod nas lebdeće čestice i azotne kiseline. Nešto treba preduzeti, ističe Alin Tanase i dodaje: ,,Koliko je meni poznato krajni rok je mart kada će Komisija odlučiti koje će zemlje biti poslate pred Evropski sud pravde. Nije se mnogo odmaklo na ovim planu, jer nam Komisija preti samo kaznama. Gradske skupštine koje su premašile dozvoljene granice imaju obavezu da naprave integralne planove za kvalitet vazduha. Primetio sam u integralnim planovima o kvalitetu vazduha, u ovom slučaju u Bukureštu, da postoje odredjene mere koje manje ili više pomažu, kao što su recimo proširenje bulevara, jer se na ovaj način vozila kreču većom brzinom i manje zagadjuju. Ova mera ima dvosmerni karakter, jer ako se ulice šire, raste i broj vozila. Pored ove mere perdvidjeno je i nekoliko kilometara biciklističkih staza, zelenih pojaseva jer je se Bukurešt suočava sa erozijom vetra koja podiže prašinu u vazduh u zonama bez vegetacije. Postoje i mere koje predvidjaju zamenu starih saobraćajnih sredstava električnim autobusima
Bukurešt će imati integralni plan kvaliteta vazduha najkasnije u maju tekuće godine, saopštila je ministarka za očuvanje čovekove sredine Gracijela Gavrilesku.