Evroskepcizam- izazov za evropske arhitekte (01.07.2016)
Nedostatak demokratije, nedovoljna transparentnost, slaba fleksibilnost i komplikovani govor spadaju u glavne kritike koje evroskepticizam – struja bazirana na nepoverenje u evropski projekat- upučuje Evropskoj uniji. Analitičari podsećaju da je na početku evroskepticizam smatran britanskim sindromom koji se kasnije proširio i na Francusku, Nemačku, Italiju, Španiju ili Poljsku. Nedavni rezultati sondaža pokazuju da je evroskepticiram u Evropi u porastu. Analitičar Julijan Kifu o uzrocima koji utiču na ovakvu situaciju kaže: Postoje mnogi elementi i ja bih počeo sa prvim — odsustvom ponovne energizacije evropskog projekta i nepoverenje u sadašnji lideršip koji izgleda prevazidjen. Sa druge strane treba da naglasim da se i na nacionalnom nivou oseća da se ne preuzima odgovornost za evropski projekat. Na holandskom referendumu o pristupnom sporazumu sa Ukrajinom zauzet je ozbiljan stav prevropskih stranaka za odbranu evropskih projekata i politika, ukljucujuči i holanndsku vladu. Ostaje medjutim taj demokratski deficit. Postoji teorija snage neizabranih, odnosno briselske birokratije koja odlučuje u ime država.
Corina Cristea, 01.07.2016, 09:00
Prema oceni Julijana Kifua mogu se pridodati i sekundarni efekti pojava polpulističkih, ksenofobičnih, islamofobičnih, antiimigracijskih pokreta i sve ove reakcije se multipliciraju na evropske bezbednosne probleme: Evropska unije i evropska birokratija znaju da reše krizu ali po odredjenom rasporedu, ne kada se ove krize poklapaju, kada ve’ nastaje zbunjenost na evropskom administrativnom nivou. Želeo bih da dodam ovde i da velike sile Francuske i Nemacke i nastoje da preuzimu evropsku odgovornosti za promenu jedne demokratije unutar evropskih država, recimo sa partnertva od 28 država na formulu odlučivanja sa dve ili 5 države i da se ovakva vrsta demokratije nametne ostalim evropskim državama. Ni ovakvo ponašanje ne doprinosi jačanju evropskog jedinstva i naročito stišavanja bojaznostti evropskog stanovništva koje veoma brzo prihvata antievropske populističe poruke.
Referendum u Velikoj Britaniji izbacio je u prvi plan evroskepticizam. U Holandiji prva reakcija posle britanskog referenduma došla je od strane političara ekstremne desnice Geta Vildersa koji se izjasnio za sličan referendum. Predlog je odbacen u nacionalnom parlamentu, gde je premijer Mark Rute, čija je zemlja predsedavala Evropskom unijom do 30 juna, založio za očuvanje evropskog jedinstva. Breksit treba da pokaže Evropi da je vreme da shvati da treba da reši ozbiljne probleme, da se usresredi na bezbednost, sugurnost i otvaranje novih radnih mesta-kaže Mark Rute, koji smatra da je u svim ovim oblastima potrebno pojednostavljenje evropskog zakonodavstva. Organizovanje referenduma u Velikoj Britaniji stvorio je presedan i u ovoj situaciji nameće se pitanje da li sledi domino efekat. Pažnja pristalica izvazka iz Evropske unije biće usmerena na razvoj situacije u Velikoj Britaniji. Da li nezavisnost Britanije rešava ekonomske probleme ove zemlje? Postaje li Velika Britanija snažnija?Julijan Kifu istiće:,, Bez obzira na dalji razvoj situacije, sa izlaskom ili neizlaskom Velike Britanije, cena izlaska će sve zemlje koje misle na izlazak primorati da dva puta razmisle pre ovog koraka. Stvari ne mogu da idu ovako dalje jer postoje naucene lekcije i mislim da i zemlje koje bi želele raskid i promenu odnosa snaga izmedju Briselu i nacionalnih drzava čekaju da vide šta će se desiti u Velikoj Britaniji, jednoj od najačih evropskih ekonomija, da bi izbegle slicne situacije. I zemlje koje bi želele izlazak čekaju da vide šta se u Velikoj Britaniji dešava da bi se uverile da li ovakav gest donosi beneficije. Ni Nemačka ne može sebi dozvoliti izlazak iz Unije, jer veliki deo nemačkog izvoza realizuje se unutar Unije i Berlin uživa najveće beneficije na zajedničkom tržištu. Za ostale velike države, Francusku, Španiju i Italiju, koje imaju velike deficite, izlazak iz Unije predpostavljao bi finansiranje iznad njihovih kapaciteta i nove velike ekonomske probleme.
