Evropski zakon o klimi (23.10.2020)
Corina Cristea, 23.10.2020, 10:46
Tekućeg meseca napravljen je veliki korak napred kada je u Evropskom parlamentu izglasan Zakon o klimi, dokument kojim Evropska unija namerava da data obečanja pretvori u obavezu i postane klimatski neutralna do 2050. godine. Pomenutim zakonom evropski gradjani i kompanije imaju na raspolaganje pravni i predvidljiv temelj za pripreme za borbu sa klimatskim promenama. Ova istorijska Inicijativa važna je zbog velikog uticaja na kvalitet žvota i ekonomija. Potrebno je medjutim naglasiti da Evropska unija učestvuje u emisiji gasova sa efektima staklene bašte samo sa 8-9 procenata. Univerzitetski profesor dr. Mirča Ducu, predsednik Ekološkog univerziteta u Bukureštu, gost Radia Rumunija, naglasio je da je klimatsko pitanje samo jedan od aspekata Evropskog zelenog pakta. Pakt je predložila Evropska komisija u decembru 2019. godine kao novu strategiju održivog rasta u svim akcionim oblastima Unije u cilju garantovanja jedne pravedne i inkluzivne tranzicije ka modernoj i efikasnoj ekonomiji u korišćenju resursi. Profesor Mirča Ducu dodaje:,, Ekoloăke prioritete treba pretvoriti u izazove, u šanse za društveno-ekonomski razvoj. Cela strategija Evropske unije usmerena je na novi model ekološke tranzicije. Na bazi Pakta već su pokrenute neke važne strategije, strategija biodiverziteta i hrane, a 4.marta tekuće godine napravljen nacrt pravilnika Evropskog parlamenta i Saveta za donošenje okvira za realizaciju klimatske neutralnosti, odnosno Evropski zakon o klimi. Zakon je specijalni dokument Unije sa obavezujućim karakterom za sve zemlje Unije. Prvi za 2030. godinu predvideo je smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte za 40%, u okviru Pakta je predvidjeno smanjenje za 50%, a 15. septembra predsednica Evropske komisije, u Izveštaju o stanju Unije, predložila smanjenje za 55%, a parlamentarna večina usvojila nacrt pravilnika koji predvidja smanjenje ătetnih gasova na 60% kako bi ispunila zahteve i obaveze koje je Evropska unija preuzela prema Pariskom sporazumu o ograničavanju rasta temperature za 2,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period“
Evropski parlament treba sada da postigne dogovor sa svim članicama Evropske unije, ali samo neke su jasno rekle da će podržati predlog o smanjenju emisija štetnih gasova za 60%. Dok bogate države sa velikim resursima obnovljive energije insistiraju na većem smanjenju emisija gasova sa efektima staklene bašte, zemlje koje su zavisne od uglja, kao što su Poljska i Čeăka, plaše se negativnih ekonomskih posledica. Pojedine zemlje izražavaju uzdržanost jer je poznato da jedan ambiciozni cilj ne znači automatski i najbolje rešenje. U situaciji kada ne postoje studije koje bi jasno dokazale da je jedan cilj ostvarljiv, mogu nastati teže socijalne posledice na srednji rok. Kompromis je na vidiku, tako da i poslanici žele da zemlje izbegnu mogućnost smanjenja cilja ispod predloga Evropske komisije od 55%. Ovi kažu da smanjenje od 55% do 2030. godine je minimalni potrebni napor koji bi omogučio Evropskoj uniji da realizuje plan o dostizanju energetske neutralnosti, postavljajući emisije Unije na put koji bi- u slučaju usvajanja na globalnom planu- ograničio globalno zagrevanje do sigurnih granica. Zeleni pakt se ne odnosi samo na ekologiju, dodaje profesor Mirča Ducu:,,Pakt je novi razvojni model Unije. Sve treba gledati kroz perspektivu ekološke tranzicije, koja predpostavlja i energetsku tranziciju, tranziciju potrošnje tranziciju zaštite klime. Šta predpostavlja klimatska neutralnost u 2050. godini? Jednostavno rečeno koliko gasova izbacujemo, toliko treba i da apsorbujemo. Odnosno ne treba dodati količine gasova na postojeće i ne treba dodatno komplikovati klimatski sistem. Ovaj zakon ima obavezujuće ciljeve. Pravilnikom su predvidjene finansijske sankcije za države koje neće ispuniti zadatke, ciljeve i odgovornosti. Države koje smatraju da su za dostizanje ovih ciljeva potrebni dodatni ekonomski napori, imaju pravo na povlastice od Evropske unije.
35% budžeta Programa Horizont Evropa, program istraživanja i inovacije Evropske unije za 2021-2027. godinu, namanjen je zahtevima Ekološkog pakta u oblastima prilagodjavanja na klimatske promene, uticaj na gradove, tlo, i okeane, a zemlje poput Rumunije treba da budu spremne da projektima privuku ova sredstva. Prema podacima Evropske agencije za zaštitu sredine više od 75% emisija gasova sa efektima staklene bašte u Evropskoj uniji spada na energetsku i saobraćajna industriju, a zagadjenje atmosfere izaziva više od 400 000 smrtnih slučajeva godišnje.
