Energetski ciljevi (08.11.2024)
Emisije gasova sa efektima staklene bašte u Evropskoj uniji su za 37% ispod nivoua iz 1990. godine. U istom periodu buto društveni proizvod je bio veći za 68%, što je novi dokaz da je potrebno odvajiti emisije od ekonomskog rasta, kažu zvaničnici u Briselu.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 08.11.2024, 00:00
Emisije gasova sa efektima staklene bašte u Evropskoj uniji su za 37% ispod nivoua iz 1990. godine. U istom periodu buto društveni proizvod je bio veći za 68%, što je novi dokaz da treba odvojiti emisije od ekonomskog rasta, kažu zvaničnici u Briselu. Istovremeno, Izveštaj o klimatskim promenama iz 2024. godine, koji je Evropska komisja objavila, pokazuje da su u 2023. godini emisije u Uniji smanjene za 8,3% u odnosu na prethodnu godinu i da ovo smanjenje, najveće u poslednjim decenijama, na rečunajući 2020. kada su u pandemiji Kovida-19 smanjene emisije gasova za 9,8%, navodi se u saopštenju za javnost Evropske komisije. Svi ovi podaci dokazuju da Unija kao predvodnik čiste tranzikcije koja u globalnoj emisiji gasova učestvuje sa 6% i dalje ispunjava preuzete obaveze o smanjenju emisija gasova sa efektima staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine. Podaci su ohrabrujući, na svetskom planu prošle godine u sistem su ušle rekodne količine zelene energije i više od 560 gigavata obnovljive energije, saopštila je Medjunarodna agencija za energetiku. Ipak, proizvodnja čiste energije zaostaje za globalnim zahtevima za električnom energijom, upozorava agencija sa napomenom da je u poslednjim sedmicama zbog geopolitičke neizvesnosti volatilnost cena ostala na istom nivou kao i vulnerabilnost snabdevanja Evrope. U ovom kontekstu, može se smatrati da Rumunija ima privilegovan položaj jer raspolaže bogatim energetskim resursima u Crnom moru i offshore resursima prirodng gasa i energije vetra i da je energetski stub bezbednosti u zoni. Sa proizvodnjom od 2,3 miliarde kubnih metara gasa u drugoj četvrtini godine Rumunija je od Holandije preuzela prvo mesto po proizvodnji gasa u Evropskoj uniji. Djordje-Serdju Nikulesku, predsednik Regulatorne komisije za energiju je izjavio: ,,Pre svega ovo se nije moglo postići bez investicija proizvodjača prirodnog gasa u Rumuniji, jer je svima jasno da nalazišta prirodnog gasa sveke godine postepeno presušuju. Kada eksloatišete duže vreme jedno nazalište, ovo presušuje i prirodni ga se sve teže proizvodi. Ali Romgaz, rumunska državna kompanija, je preuzela obavezu i zahvaljujući investicijama uspela da sačuva nivo proizvodnje prirodnog gasa i da poveća proizvodnju. Ne treba zaboraviti da od jula 2022. godine imamo dodatnu količinu od miliardu kubnim memata gasa u nacionalni transport zahvaljujući investicijama kompanije Black Sea Oil& Gas.’’
Kakve prednosti može da donese Rumuniji položaj evropskog lidera? Djordje-Serdju Nikulesku, predsednik Regulatorne komisije za energetiku ističe: ,,Šta ovo znači za nas? U prvom redu položaj regionalnog lidera koji je veoma važan. Položaj lidera medju proizvodjačima prirodnog gasa u Evropskoj uniji otvara šanse da se sopstvenim energetskim politikama nametnemo u regionu.Tvoj glas postaje jači medju faktorima odlučivanja u regionu i u Briselu i tada se potrebe rumuneke privrede i rumunskih potrošaca mogu lakše zadovoljavati’’.
U izveštaju Evropske komisije navodi se da je zavisnost Unije od ruskog gasa smanjenja sa 45% u 2021. godini na samo15% u 2023. i da sada Evropa uvozi oko 12 miliardi kubnih metara ruskog gasa a pre 2-3 godine 155 miliardi godišnje. Silazni trend ove zavisnosti se nastavlja, kaže predsednik Regulatorne komisije za energetiku: ,,Videli smo da je ovaj odnos izmedju prirodno gasa i evropske privrede bio toksičan. Ovo treba da nas navede na razmisljanje i da izvučemo pouke iz nedavne istorije, jer Rumunija ima šansu da postane stopostotno nezavisna od svakog uvoza prirodnog gasa. U 2027. godini ja sam siguran da ćemo u nacionalni transportni sistem imati prirodni gas iz nalazišta Neptun Deep’’,
Rumunija ima interkonekciju sa svim susednim državama od ukupno 3 300 MW izvoznog kapaciteta i 2 900 megavata uvoznog, precizira Djordje-Serdju Nikulesku, ali da bi energija bez prepreka cirkulisala, od najeftnijeg proizvodnog izvora do potrošača, sve države regiona treba urade svoj deo posla kao Rumunija.
