Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Ekonomske posledice rata u Ukrajini (01.04.2022)

Prema najnovijoj prognozi Narodne banke Rumunije stopa inflacije u aprilu procenjena je na 11,2 % u odnosu na kraj 2021. godine. U medjuvremenu rat u Ukrajini je dramatično promenio podatke i inflatorni ciklus, najači u poslednje četiri decenije, zahvatio je ceo svet. Geopolitička kriza u zoni ne može ostati bez posledica i, prema procenama eksperata, ubrzaće ritam rasta inflacije. U Rumuniji, faktori odlučivanja doneli su nove mere plafoniranja odnosno ograničenja i kompenzacije cene energije nastojeći da uspore rast stope inflacije. U ovoj situaciji sa mnogo nepoznatica situacija u Ukrajini je definitorna. Demokratski svet je uveo sankcije Rusiji sa ciljem da primora Moskvu da odustane od ,,specijalne operacije“, kako Moskva naziva agresiju na Ukrajinu, ali i Moskva ima svoje poluge za pritisak. Najvažnija je prirodni gas. Kakve ćemo posledice osećati u Rumuniji, ako se pojave problemi u snabdevanju na evropskom nivou zbog sukoba u Ukrajini. Finansijski analitičar Dragoš Kabat ističe: ,, Biće ozbiljnih posledica, jer će se pre svega vršiti snažan pritisak ne samo na poskupljenje gasa već i nafte i sirovina iz Rusije i Ukrajine, a to bi moglo da utiče na poskupljenje cena u Evropskoj uniji. Sve ovo utiče i na smanjenje privrednog rasta Evropske unije. Nas ova situacija interesuje jer su naši najveći ekonomski partneri iz Evropske unije, posebno iz Nemačke, Francuske, Italije i Španije, zemlje koje će biti na udaru nestašce gasa iz Rusije i u kojima se očekuje i manji privredni rast. Gas se ne upotrebljava samo za grejanje već i u privredi i ako će se potražnja za podkomponentama iz Rumunije smanjiti, posledice će osećati i rumunske kompanije. Najveći efekat koji se već oseća je stopa inflacije, rezultat poskupljenja ruskog gasa i nafte.“

Ekonomske posledice rata u Ukrajini (01.04.2022)
Ekonomske posledice rata u Ukrajini (01.04.2022)

, 01.04.2022, 11:25

Prema najnovijoj prognozi Narodne banke Rumunije stopa inflacije u aprilu procenjena je na 11,2 % u odnosu na kraj 2021. godine. U medjuvremenu rat u Ukrajini je dramatično promenio podatke i inflatorni ciklus, najači u poslednje četiri decenije, zahvatio je ceo svet. Geopolitička kriza u zoni ne može ostati bez posledica i, prema procenama eksperata, ubrzaće ritam rasta inflacije. U Rumuniji, faktori odlučivanja doneli su nove mere plafoniranja odnosno ograničenja i kompenzacije cene energije nastojeći da uspore rast stope inflacije. U ovoj situaciji sa mnogo nepoznatica situacija u Ukrajini je definitorna. Demokratski svet je uveo sankcije Rusiji sa ciljem da primora Moskvu da odustane od ,,specijalne operacije“, kako Moskva naziva agresiju na Ukrajinu, ali i Moskva ima svoje poluge za pritisak. Najvažnija je prirodni gas. Kakve ćemo posledice osećati u Rumuniji, ako se pojave problemi u snabdevanju na evropskom nivou zbog sukoba u Ukrajini. Finansijski analitičar Dragoš Kabat ističe: ,, Biće ozbiljnih posledica, jer će se pre svega vršiti snažan pritisak ne samo na poskupljenje gasa već i nafte i sirovina iz Rusije i Ukrajine, a to bi moglo da utiče na poskupljenje cena u Evropskoj uniji. Sve ovo utiče i na smanjenje privrednog rasta Evropske unije. Nas ova situacija interesuje jer su naši najveći ekonomski partneri iz Evropske unije, posebno iz Nemačke, Francuske, Italije i Španije, zemlje koje će biti na udaru nestašce gasa iz Rusije i u kojima se očekuje i manji privredni rast. Gas se ne upotrebljava samo za grejanje već i u privredi i ako će se potražnja za podkomponentama iz Rumunije smanjiti, posledice će osećati i rumunske kompanije. Najveći efekat koji se već oseća je stopa inflacije, rezultat poskupljenja ruskog gasa i nafte.“


O posledicama rata u Ukrajini na rumunsku privredu govorio je i univerzitetski profesor ekonomskih nauka Mirča Košea. ,,Ratovi imaju uvek kolateranle žrtve, izjavio je profesor Košea u intervju za Radio Rumunija: ,,Mnogi bi mogli da kažu da nije sve tako crno, jer mi ne uvozimo žitarice, već uvozimo samo gas. Ovo nisu medjutim najvažniji problemi. Važno je to da je Rumunija ušla u zonu koja se, sa ekonomske tačke, zove ,,zona iščekivanja“. Mi smo na granici jednog veoma ozbiljnog i nepredvidljivog sukoba. Strani investitori su u iščekivanju. Namere investitora da investiraju nisu nestale, ali su smanjene, jer ovi čekaju da vide šta će se desiti i koliki je rizik. Drugi negativni efekat po meni je uvoz 70 % hrane. Poskupljenje prehrambrenih proizvoda na globalnom planu odraziće se i u Rumuniji. Nalazimo se u globalnoj ekonomiji, sve što se dešava tamo negde osetiće se-manje ili više-i kod nas. “


Istovremeno smanjenje izvoza prehrambenih proizvoda iz Rusije i Ukrajine treba nekako nadoknaditi, treba preispitati strukturu poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji, kaže Mirča Košea: ,,U Briselu se već razmišlja o rešavanju krize žitarica i povećanju proizvodnje u Evropi. Jer su u Evropi, naročito najrazvijenije države u neku ruku odustale od proizvodnje žitarica i okrenule se bolje kotiranim proizvodinma na tržištu. Treba razgovarati i o šansama. U svakoj krizi postoji i šansa. Trenutno mi imamo višak žita. Treba doneti političku odluku da li se isplati izvoziti ili ne. Sada je bez sumnje izvoz iplativ, ali ne znamo šta nas sutra očekuje, jer prema procenama stručnjaka 2022. godine neće biti beričetna.“


Sigurno je medjutim da je ukrajinska situacija primorala vlasti u Bukureštu da traže rešenja za smanjenje ili čak eliminisanje uzoza gasa iz Rusije. Na svu sreću potrebe Rumunije za ruskim gasom su veoma male. Obnavljanje proizvodnje u elektranama na ugalj, ubrzane inicijative za vadjenje prirodnog gasa iz Crnog mora ili varijanta o stizanju tečnoog gasa iz Mediterana u Rumuniju mogu rešiti ovaj problem.

foto: TheDigitalArtist / pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 15 новембар 2024

 Rezultat koji neće ostavljati nikoga ravnodušnim (15.11.2024)

Rezultat američkih predsedničkih izbora i način na koji će uticati na globalne tokove nalaze se u centru pažnje medjunarodne zajednice. Povratak...

 Rezultat koji neće ostavljati nikoga ravnodušnim (15.11.2024)
Projekat Neptun Deep
Budućnost počinje danas петак, 08 новембар 2024

 Energetski ciljevi (08.11.2024)

Emisije gasova sa efektima staklene bašte u Evropskoj uniji su za 37% ispod nivoua iz 1990. godine. U istom periodu buto društveni proizvod je bio...

 Energetski ciljevi (08.11.2024)
(foto: jorono / pixabay.com)
Budućnost počinje danas петак, 01 новембар 2024

 Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)

Stanovnici Republike Moldavije izjasnili su se 20. oktobra na referendumu za ustavnu izmenu koja bi mogla da omogući ovoj bivšoj sovjetskoj...

 Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)
Luna europeană a securității cibernetice 2024: #ThinkB4UClick (sursa foto: Comisia Europeana Reprezentanta in Romnania)
Budućnost počinje danas петак, 18 октобар 2024

Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)

Mesec evropske sajber bezbednosti je godišnja kampanja koja promoviše podizanje svesti i znanja, najbolje onlajn prakse sajber bezbednosti i pruža...

Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 11 октобар 2024

U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)

,,Mladost je optimizam i cilji za koji se treba boriti“- geslo je kojim se služila Ana Aslan, jedna od najpoznatijih ličnosti svetske...

U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 04 октобар 2024

Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)

Prvi put u poslednjih 35 godina u Rumunije je najavljen veliki paket reindustrijalizacije zemlje vredan 3 miliarde evra. Cilj paketa je...

Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 20 септембар 2024

Energija za budućnost (20.09.2024)

U zadnje vreme Evropska unija je uspela da odoli pred svim kritičkim rizicima po bezbednost snabdevanja energijom, da preuzme kontrolu nad...

Energija za budućnost (20.09.2024)
Budućnost počinje danas петак, 13 септембар 2024

Vulnerabilnosti sajber prostora (13.09.2024)

Više od 8,5 miliona kompjutera sa Vindous operativnim sistemom pogodjeno je u junu ove gdine najvećom internet havarijom na svetu. Ova havarija...

Vulnerabilnosti sajber prostora (13.09.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company