Ciljevi i izazovi na početku godine (03.01.2020)
Izbori u maju 2019. godine doneli su novu konfiguraciju Evropskog parlamenta. Partije desnog centra i levog centra izgubile su teren pred malim strankama, a pojedine ekstremne grupe i ekologistii osvojili veći broj skupštinskih mandata. Evropa 2020. godine ima novu rukovodeću garnituru koja je odlučna u nameri da pronadje najbolja rešenja za evropske državljane. Prvi test novog Evropskog parlamenmta bio je izbor nove Evropske komisije, nimalo lak zadatak jer je postupak za izbor šefa izvršnog tela osporen. Na kraju je za predsednicu Evropske unije izabrana bivša nemačka ministarka odbrane Ursula von der Lajen. Prvi put u istoriji Unije u pregovorima se vodilo računa i o polnoj ravnoteži, geografskom položaju i političkom identitetu. Zaštita čovekove okoline i klimatske promene, ekonomski rast, inkluzija, inovacije i digitalizacija kao i odbrana demokratije, evropskih vrednosti, ljudskih prava i pravne države glavni su prioriteti nove predsednice Komisije koja je 1. decembra preuzela mandat od Žan Klod Junkera. 1. decembar je bio i dan predaje štafete u Savetu Evropske unije. Naslednik Donalda Tuska, bivši belgijski premijer Šarl Mišel, je izjavio da Unija treba da preuzme ulogu medjunarodnog aktera. Medjutim Unija gubi važnog poreskog obveznika–Veliku Britaniju. Bregzit, predvidjen u prvoj fazi u martu 2019 godine odložen je nekoliko puta, ali se sada približava cilju nakon usvajanja spoarazuma o povlačenju u Londonskom parlamentu. Spoljnopolitički analitičar Andrej Carnea naglašava: ,,Prelazimo u fazu izvesnosti Bregsita-31. januar je dan kada će Velika Britanija izaći iz Unije, u skaldu sa usvojenim dogovorom u Britanskom parlamentu. Počinje medjutim nova etapa koja neće biti kraća i izvesnija jer se ovde radi o odnosima izmedju Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije, kulturnih, istorijskih i tradicionalnih partnera koji treba da pronadju zajednički jezik za nihove ekonomske i društvene odnose. Velika Britanije je dala najveća vojna izdvajanja i bez Velike Britanije Unija je slabiji akter u bezbednosno-odbrambenoj politici kontinenta. Ovaj dosije postaje veoma važan u narednim pregovorima, jer izlazak Britanije ne menja prirodu interesa koji povezuje Ujedinjeno Kraljevstvo za ostatak kontinenta, ne menja prirodu pretnji koje su zajedničke i za Veliku Britaniju i za Evropsku uniju, ali menja način na koji se ova saradnja može nastaviti.
Corina Cristea, 03.01.2020, 09:51
Za Rumuniju članicu Unije i Nato 2020. je izborna godina. Imaćemo na proleće lokalne i u novembru parlamentarne izbore, ako se na inistiranje najvećeg dela političke klase neće održati vanredni izbori. Liberalna vlada Ludovika Orbana, naslednica socijaldemokratskog kabineta Viorike Dančila, kome je Parlament izglaso nepoverenje u oktobru, mogla bi doživeti istu sudbinu ako će menjati zakon o izboru gradonačelnika u dva kruga. Preuzimanje odgovornosti ili usvajanje hitne uredbe za ovakaj nacrt izazvaće političku krizu nakon koje se na proleće mogu raspisati prevremeni parlamentarni izbori. Pri kraju 2019. godine Vlada je premijerno preuzela pred Parlamentom odgovornost za Nacrt državnog budžeta, Nacrt zakona o budžetu socijalnog osiguranja i za izmenu Hitne uredbe 114 kojom je uveden dodatni porez na energetiku, telekomunikacije i banke. Ovo je jedina varijanta koja je omogučila da se državni budžet za 2020. godinu donese do kraja 2019. godine. Budžet sadrži sve troškove i obaveze predvidjene prethodnim političkim odlukama. Sve ove odluke aktualna vlada će poštovati, uključujući povećanje penzija i plata, naglasio je privredni analitičar Aurelijan Dokija:,, Ni ovo rešenje o ograničavanju deficita na 3,58%-3,59% ne može biti ubedljivo jer se bazira na veoma optimističke preuslove. Po meni privredni rast od 4,1% u 2020. godini je iznad granice realnosti. Mislim da će 2020. godina proteći bez velikih promena u fiskalnoj oblasti, ali kasnije, kada će nova vlada primiti narodni mandat, nisu isključeni razgovori o ovoj temi, jer je održivost na srednji i dugi rok pod znakom pitanja.“
Aurelijan Diokija kaže da bi se stopa inflacije mogla povećati iznad one predvidjene budžetom jer postoje mnogi inflatorni pritisci, pa čak i pritisak za deprecijaciju domaće valute lej.
