Bukurešt i Strategija NATO (19.06.2015)
Rumunija, članica Severoatlanske alijanse od 2004. godine usklađuje vojnu strategiju sa svojim saveznicima i partnerima. U okviru ove logike spadaju i akcije jačanja odbrambenog sistema i vojnih vežbi, zajdeno sa ostalim članicama Severoatlanske alijanse. Načelnik Generalštaba, general-pukovnik Nikolae Čuka je izjavio:,,Od samog početka 2015. godine glavna karaktersitika je bila implementacija mera usvojenih na samitu Alijanse u Velsu. Na bazi političke odluke vojnici su počeli sprovođenje u delo svih mera plana usvojenog 2014. godine. U ovom smislu planirane su, organizovane i izvođene vežbe svih vrsta misija i sada se odvijaju vežbe i u zemlji i u inostranstvu, zajedno sa našim partnerima na poligonima i u centrima za obuku u drugim zemljama. Planiraju se takođe i vežbe u drugoj polovini 2015. godine“.
Corina Cristea, 19.06.2015, 09:20
Više od 1000 vojnika iz 25 zemalja članica NATO učestvuje ovih dana na poligonu Činku u centralnoj Rumuniji, na kolektivnoj odbrambenoj vežbi koja sa sobom donosi i jednu premijeru u istoriji Alijanse: Vojna komanda NATO privremeno je premeštena u Rumuniji. Vežbe koje će se završtiti krajem meseca sastavni su deo serije operacija NATO na kojima će učestvovati oko 14000 vojnika na istočnoj granici alijanse, u blizini ratom zahvačene Ukrajine, u proruskim separatističkim zonama. Situacija u Ukrajini ostaje i dalje složena i Vašington posebnu pažnju posvečuje razvoju situacije u ovoj državi. Izveštač naše radiostanice iz SAD, Dojan Sajčuk citira reči portparola Pentagona, pukovnika Stiva Vorena, koji naglašava da su SAD ojačale prepozicioniranje oprema za trening i vojne vežbe sa raznim partnerima i podseća kako se prema ovoj situaciji postavlja Vašington:,,Tenzije su velike i treba da povećamo naš kapacitet za hitno razmeštanje snaga NATO u saradnji sa zemljom domaćinom da bismo bili sigurni da u slučaju hitne situacije nestabilnost ne bi ugrozila nijednu članicu NATO. Potrebno nam je teško oružje kada izvodimo vojne vežbe. Do sada nismo nikada koristili tešku opremu u blatičkim državama, Poljskoj i Rumuniji. Ovo oružje je bilo stacionirano u Nemačkoj, kao nasleđe hladnog rata, sada, međutim treba da imamo novo američko pozicioniranje u Evropi. I ovo je prvi korak na ovom pravcu“.
Namera SAD o intenziviranju američkog vojnog prisustva u zemljama Severoatlanske alijanse na istoku Evrope naišla je na ruske osude. Ministarstvo inostranih poslova Rusije okvalifikovalo je plan o razmeštanju američkih tenkova u Istočnoj Evropi podrivanjem ključnih odredaba osnjivačkog akta Rusija-NATO iz 1997. godine. kojim je Alijansa preuzela obavezu da ne razmesti vojnu opremu u stalnom režinu u navedenim zemljama.,,SAD podgrejavaju strasti, generišu i podstiču antiruske fobije među evrospkim saveznicima da bi iskoristile ovaj složen trenutak, ojačale vojno prisustvo u Evropi, i istovremeno i uticaj, ocenjuje rusko Ministarstvo inostranih poslova, a prenose novinske agencije. Ruski lider saopštio je da će se nuklearni arsenal Mokve povećati za 40 interkontinentalnih raketa koje mogu da probiju svaki antiraketni odbrambeni sistem. Vladimir Putin je podvukao:,,Ako će neko ugroziti teritorijama mi treba da usmerimo vojne snage i moderne ofanzivne kapacitete prema ovim zonama. Šta bismo drugo mogli da uradimo. NATO se približava našim granicama i mi se nigde nećemo preseliti. Najviše nas zabrinjava širenje antiraketnog odbrambenog sistema, ovo je problem od strateškog značaja“.
Izjava je okvalifikovana u zapadnim kancelarijama,,destabilizatornom i opasnom“. Na pres konferenciji u Briselu, generalni skeretar Severoatlanske alijanse, Jens Stoltenberg je izjavio da ovakva ruska retorika objašnjava zbog čega je NATO intenzivirao pripreme za odbranu zemalja članica na istoku Evrope:,, Ovaj,,zveket nuklearnim oružjem“ nije opravdan več destabilizatoran i opasan. Mi želimo da rešimo ovo pitanje i zbog toga smo i pojačali kapacitet odgovora naših snaga. Uzvraćamo sa uverenjem da će NATO i ubuduće biti alijansa koja će zaštiti svoje članove pred svakom pretnjom“.
Niko ne želi da napravi korak nazad, niko ne želi da se vrati na pragu hladnog rata, izjavio je šef američke diplomatije Džon Keri dok je u Moskvi ministarstvo inostranih poslova izrazilo nadu da će razum pobediti i da će situacija u Evropi biti pod kontrolom i nece skrenuti ka vojnoj konfrontaciji sa opasnim posledicama.
