Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Bezbednost i sigurnost hrane (02.11.2018)

Preko 820 miliona ljudi se suočava sahroničnom malnutricijom ili neishranjenonošću, 672 miliona sa gojaznošću, a 1,3 miliona sa prekomernom težinom, navodi se u izveštaju FAO za 2018. godinu.70% stanovništva zahvačeno siromaštvom živi u seoskim sredinama, gde zavise od poljoprivrede, ribolova i šumarstva, navodi se u pomenutom dokumentu. Zbog toga FAO, Institucija Ujedinjenih nacija, ocenjuje da je za ispunjavanje glavnog cilja Agende 2030 iskorenjivanje gladi potrebna reforma ruralne ekonomije. Pomenuti cilj promoviše saradnju u celom svetu u cilju obezbedjivanja pristupa celom stanovništvu zdravoj i hranljivoj hrani. U ovom smislu vlade treba da stvore povoljne uslove za razvijanje investicija privatnog sektora u poljoprivredu, istovremeno sa povećanjem broja programa socijalne zaštite najpogodjenijih kategorija stanovništva i uspostavljanjem veza izmedju proizvodjača i urbanuih zona. Sukobi, klimatske promene koje izazivaju ekstremne meteo uslove, nizak stepen razvoja ekonomije pored gojaznosti suprotne su posledice borbe protiv gladi i neishranjenosti, kažu eksperti i potvrdjuje u intervju za Radio Rumunija Mirca Ducu, predsednik Ekoloskog fakulteta u Bukurestu. Glavni zakljucak Izvestaj svetske situacije hrane i poljoprivrede za 2018. godinu, objavljen 15. oktobra u Rimu, pokayuje da posle posle perioda nayadovanja, glad u svetu je u porastu, dodao je profesor Mirča Ducu:,, Preko 820 miliona ljudi se suočava sa hroničnom neishranjenošću. Sukobi, ekstremne meteorološke pojave zbog dereglacije klime, recesija, prekomerna težina i gojaznost ljudi samo koče hitne progrese u borbi protiv gladi i neishranjenosti. Želeo bih da naglasim da se sve češće govori o priznavanju osnovnog prava ljudi na hranu, a to predpostavlja pre svega pristup dovoljnim i kvalitetnim količinama hrane kako bi ljudi imali aktivan i zdrav život. Po svemu sudeći ovi su i osnovni problemi sa kojima se suočava čovecanstvo i ,, Akcija zajedno“ ,slogan Svetskog dana ishrane 2018. godine, za iskorenjivanje gladi do 2030. godine“

Bezbednost i sigurnost hrane (02.11.2018)
Bezbednost i sigurnost hrane (02.11.2018)

, 02.11.2018, 15:07

Preko 820 miliona ljudi se suočava sahroničnom malnutricijom ili neishranjenonošću, 672 miliona sa gojaznošću, a 1,3 miliona sa prekomernom težinom, navodi se u izveštaju FAO za 2018. godinu.70% stanovništva zahvačeno siromaštvom živi u seoskim sredinama, gde zavise od poljoprivrede, ribolova i šumarstva, navodi se u pomenutom dokumentu. Zbog toga FAO, Institucija Ujedinjenih nacija, ocenjuje da je za ispunjavanje glavnog cilja Agende 2030 iskorenjivanje gladi potrebna reforma ruralne ekonomije. Pomenuti cilj promoviše saradnju u celom svetu u cilju obezbedjivanja pristupa celom stanovništvu zdravoj i hranljivoj hrani. U ovom smislu vlade treba da stvore povoljne uslove za razvijanje investicija privatnog sektora u poljoprivredu, istovremeno sa povećanjem broja programa socijalne zaštite najpogodjenijih kategorija stanovništva i uspostavljanjem veza izmedju proizvodjača i urbanuih zona. Sukobi, klimatske promene koje izazivaju ekstremne meteo uslove, nizak stepen razvoja ekonomije pored gojaznosti suprotne su posledice borbe protiv gladi i neishranjenosti, kažu eksperti i potvrdjuje u intervju za Radio Rumunija Mirca Ducu, predsednik Ekoloskog fakulteta u Bukurestu. Glavni zakljucak Izvestaj svetske situacije hrane i poljoprivrede za 2018. godinu, objavljen 15. oktobra u Rimu, pokayuje da posle posle perioda nayadovanja, glad u svetu je u porastu, dodao je profesor Mirča Ducu:,, Preko 820 miliona ljudi se suočava sa hroničnom neishranjenošću. Sukobi, ekstremne meteorološke pojave zbog dereglacije klime, recesija, prekomerna težina i gojaznost ljudi samo koče hitne progrese u borbi protiv gladi i neishranjenosti. Želeo bih da naglasim da se sve češće govori o priznavanju osnovnog prava ljudi na hranu, a to predpostavlja pre svega pristup dovoljnim i kvalitetnim količinama hrane kako bi ljudi imali aktivan i zdrav život. Po svemu sudeći ovi su i osnovni problemi sa kojima se suočava čovecanstvo i ,, Akcija zajedno“ ,slogan Svetskog dana ishrane 2018. godine, za iskorenjivanje gladi do 2030. godine“



Mali proizvodjači treba da primene nove održive metode kako bi povećali produktivnost i prihode. Obezbedjivanje mobilnosti u seoskim zajednicama predpostavlja pristup koji bi vodio računa o očuvanju sredine, podsticanju tehnološkog razvoja i stvaranja povoljnosti za otvaranje novih stabilnih i odrćivih radnih mesta, ističu Ujedinjene nacije. Radna snaga i ekonomski razvoj nisu medjutim dovoljni, naročito za žrtve sukoba. Iz ovog razloga cilj,, Nulta“ glad vodi računa o dugoročnom pristupu formiranju jednog inkluzivnog i mirnog društva. Drugi veoma važni aspekti tiču se bezbednosti i sigurnosti hrane. Profesor Mirča Berka sa Univerzitetaa poljoprivrednih nauka i veterine kaže:,, Ako se odnosimo isključivo na bezbednost, a ne sigurnost hrane, najveći problem je kvalitet hrane koju ljudi treba da jedu i slab divezitet, jer iz slabog diverziteta proizilaze ne najbolji meni za ljudsko zdravlje. Postoji još jedan problem, zbog klimatskih promena, invazija-koje dolaze iz svih delova sveta,, naročito sa juga- insekata, bakterija, bolesti i štetočina koje negativno utiču na kvalitet i kolicinu hrane, ne možemo se braniti brzinom sa kojom štetočine napadaju naše kulture. U ovakvoj situaciji smanjuje se naš kapacitet da poljoprivredi stavimo na raspolaganje najkvalitetnije sirovine.“



Smanjenje rasipanja hrane može doprineti iskorenjivanju gladi. Statistički podaci pokazuju dau nedkim delovima količina bačene hrane dostiže i 100 kg po osobi. Identifikovani rezlozi za ovakvo ponašanje su marketing strategije zamisljene da podstiču kupovinu proizvoda. Jedna organizacija za zaštitu potrošača u Francuskoj pokazala je nedavno da se posle izvršenih testova došlo do zaključka da pojedini proizvodjači mlečnih proizvoda na pakovanjima stavljaju mnogo manje rokove isteka važnosti proizvoda sa ciljem da se se izvrši rotacija proizvoda na rafovima prodavnica. I u poljoprivredi se rasipa. Na parcelama ostaju poljoprivredni proizvodi posle prelaska kombajna, ne prodati proizvodi koriste se za stočnu hranu, dok se od voca i povrca koje ne odgovaraju zahtevima tržišta stvaraju kompost i metan.

Projekat Neptun Deep
Budućnost počinje danas петак, 08 новембар 2024

 Energetski ciljevi (08.11.2024)

Emisije gasova sa efektima staklene bašte u Evropskoj uniji su za 37% ispod nivoua iz 1990. godine. U istom periodu buto društveni proizvod je bio...

 Energetski ciljevi (08.11.2024)
(foto: jorono / pixabay.com)
Budućnost počinje danas петак, 01 новембар 2024

 Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)

Stanovnici Republike Moldavije izjasnili su se 20. oktobra na referendumu za ustavnu izmenu koja bi mogla da omogući ovoj bivšoj sovjetskoj...

 Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)
Luna europeană a securității cibernetice 2024: #ThinkB4UClick (sursa foto: Comisia Europeana Reprezentanta in Romnania)
Budućnost počinje danas петак, 18 октобар 2024

Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)

Mesec evropske sajber bezbednosti je godišnja kampanja koja promoviše podizanje svesti i znanja, najbolje onlajn prakse sajber bezbednosti i pruža...

Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)
(foto: jhenning / pixabay.com)
Budućnost počinje danas петак, 11 октобар 2024

U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)

,,Mladost je optimizam i cilji za koji se treba boriti“- geslo je kojim se služila Ana Aslan, jedna od najpoznatijih ličnosti svetske...

U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 04 октобар 2024

Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)

Prvi put u poslednjih 35 godina u Rumunije je najavljen veliki paket reindustrijalizacije zemlje vredan 3 miliarde evra. Cilj paketa je...

Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 20 септембар 2024

Energija za budućnost (20.09.2024)

U zadnje vreme Evropska unija je uspela da odoli pred svim kritičkim rizicima po bezbednost snabdevanja energijom, da preuzme kontrolu nad...

Energija za budućnost (20.09.2024)
Budućnost počinje danas петак, 13 септембар 2024

Vulnerabilnosti sajber prostora (13.09.2024)

Više od 8,5 miliona kompjutera sa Vindous operativnim sistemom pogodjeno je u junu ove gdine najvećom internet havarijom na svetu. Ova havarija...

Vulnerabilnosti sajber prostora (13.09.2024)
Budućnost počinje danas петак, 21 јун 2024

Novi saziv Evropskog parlamenta (21.06.2024)

Od oko 370 miliona evropskih državljana sa pravom glasa samo nešto nešto više od 50 % odazvalo se pozivu da od 6. do 9 juna biraju 720...

Novi saziv Evropskog parlamenta (21.06.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company