Atentat na slobodu izražavanja (15.01.2015)
Prošlonedljni krvavi napad na sedište satiričnog lista ’’Šarli ebdo’’, publikacije poznate po nemilosrdnom stavu prema religioznom fundamentalizmu, šokirao je medjunarodnu zajednicu koja je oštro osudila atentat u samom centru Pariza. Poginuli su novinari i polcajci iz obezbedjenja publikacije koja je bila meta napada i u 2011. godini. Posle prvog atentata usledio je novi, u koji je poginula jedna francuska policajka, i ubrzo i otmica u jednom jevrejskom marketu i ubistvo nevinih ljudi u ovoj radnji. I sve ovo kao ekstremni odgovor na publikaciju ’’Šarli ebdo’’ koja je objavljivala karikatire i sa sarkazmom predstavila sve što je smatrala opasno po slobodno mišljenje i izražavanje.
Corina Cristea, 18.01.2015, 09:39
Prva reakcija jednog stranog zvaničnika došla je od strane britanskog premijera Dejvida Kamerona koji je osudio ovaj ’’grozni zločin’’. ’’ Mi smo uz francuski narod u borbi protiv terorizma i za odbranu slobode štampe. Ovi pojedinci ne mogu nam oduzeti nikada ove vrednosti.’’- dodao je Kameron. Ova ideja bila je neizbezna u svm kasnijim porukama na ogromnom maršu solidarnosti u Parizu. U intervju za našu radio stanicu profesor Julijan Fotea, bivši savetnik predsednika države za nacionalnu bezbednost, analizirao je nedavne dogadjaje u Parizu: ’’Imamo jednu krizu koja nije samo francuska već i evropska, jer napadnute vrednosti u Francuskoj su zapravo fundamentalne vrednosti cele Evrope. Možda smo sedoci ofanzive ovih elemenata fundamentalističkog ekstremizma na civilizaciju zapadnog i posebno evropskog tipa. Ja smatram da postoje mnogi elementi o kojima treba u narednom periodu da raspravljamo, jer su značaj i posledice ove krize, koja, ponavljam, nije samo francuska, već i evropska, bezbrojne. Osetićemo posledice društvene i političke prirode, mnoge neće biti povoljne za naše drustvo koje želimo da podignemo. Osećaj nesigurnosti je u porastu i može stvoriti konfuziju u mnogim glavama. Znamo da kriza pretpostavlja dva elementa: pretnju i šansu. Potrebni su bolja organizacija društva, veća solidarnost medju nama, efikasniji instrumenti za odolevanje terorističkoj pojavi, jačanje saradnje unutar Evropske unije i van. Očito je da čemo imati i šansu.»
Odnosći se na mogučnost da neki izvuku koristi iz pariske tragedije, profesor Julijan Fota ponavlja da postoji jedan talas koji bi mogao da ih izbaci na političku površinu: «Pojedini lideri ne žele ništa drugo do remodelisanja Evropske unije, uključujući ovde i ideju solidarnosti. Na istorijskom nivou ovaj atentat može da ima duboke posledice i da nas primora ne samo na duboku analizu i shvatanje značaja, već i na bolju unutrašnju organizaciju. I ovde mislim na društvo i vlasti rumunske države.»
Što se autora atentata tiče Julijan Fota kaže da se ovi mogu smatrati vukovima samotnjacima koji deluju na bazi pojedinih sugestija ili možda naredjenja drugih istomišljenika koji sa njima dele nasilni pristup . Oni su objasnjenje za ovaj široki fenomen koji se na kraju krajeva pretočio u ove napade radikalnih ekstremističkih elemenata iz islamske zone: «Možemo da pretpostavimo da se radi o vukovima samotnjacima. Jer u poslednjim godinama bezbednosni sistemi Zapada su bili uspešni u rasformiranju organizacija i odvračanje od napada ovih organizacija. Ove organizacije su iz dosadašnjih dogadjaja shvatile da je opasno delovati u većim grupama, tako da su prihvatile drugu strategiju- strategiju vukova samotnjaka. Franšiza nasilja je raširena u svetu, koriste se razni kanali, uključujući internet i pojedine stručne vebsajt adrese. Jer zapravo poruka treba da stigne svuda u svetu. I oni koji donose odluke ili žele da ugroze društvo zapadnog tipa, na kraju krajeva znaju šta treba da urade. Kako će to uraditi, ostaje da se vidi.»
Ono što se u Francuskoj desilo predstavlja u prvom redu šok. Za dugoročnu perspektivu je test. Novi test, jer zapadni svet je periodično podvrgnut ovakvim pokušajima i testovima. Jasno je — dodaje Julijan Fota- da se u ovom slučaju radi o političkom zločinu.
