U svojoj skoro 250-godišnjoj istoriji, rumunska štampa beleži i najduže neprekidno pojavljivanje jedne publikacije.
Kraj Prvog svetskog rata, daleko od smirivanja usijanih duhova koji su ga započeli, podstakao je nove besove i opsesije, a ekstremna rešenja su smatrana najprikladnijim.
Rumunska kultura 2024. odaje počast jednom od svojih najznačajnijih predstavnika, istoričaru i književnom kritičaru Euđenu Lovineskuu.
Jedno od jakog oružja propagande komunističkog režima bila je štampa. Sloboda govora i štampe je pravo stečeno u 18. veku, formalno usvojeno kao univerzalno u članu XI Deklaracije o pravima čoveka i građanina iz 1789.
Najstrašnija institucija rumunske komunističke države bila je Sekuritatea, stvorena po uzoru na NKVD, kasnije KGB.
Od kraja Drugog svetskog rata 1945. pa sve do 1989. godine, Crvena armija je nametala komunističke partijske režime u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Predvodili su ih lideri poslušni Moskvi koji nisu oklevali da uklone svoje ideološke drugove kada bi im postali konkurenti.
Prema marksističko-lenjinističkim tezama o sredstvima za proizvodnju, imovina je morala biti zajednička, svih onih koji su je koristili i proizvodili višak vrednosti.
Istorija rumunske vojne flote počinje sredinom 19. veka, kada se posle ujedinjenja dve kneževine Moldavije i Muntenije ujedinjuju i njihove komercijalne rečne flote.
Diplomatije zemalja koje se vrte oko moćnih uvek imaju misiju da budu korak ispred događaja. One moraju dešifrovati trendove i namere ako je moguće čak i pre nego što se pojave.
21. maja 1991. godine, oko 13 časova, u toaletu zgrade Univerziteta u Čikagu, pronađen je mrtav ugledni profesor istorije religija i pisac Joan Petru Kulijanu. U 41. godini, Kulijanua je nepoznati počinilac upucao u glavu, s leđa. Uprkos temeljnim istragama, ubica ili ubice nisu otkriveni, a zločin je do danas ostao misterija.
U Bukureštu je svečano otvorena izložba 28 restauriranih rumunskih spomenika rumunskih vladara, heroja, vojnika i sveštenika, ali i savremenih kulturnih ličnosti .
. U audio biblioteci Radija Rumunije nalaze se referentne stranice istorije radio pozorišta za decu, za koje su vezana značajna imena.
Institucionalna istorija nije uvek fascinantna kao svakodnevna istorija, kao što je to život ličnosti, ili kao što je priča o otkriću koje je promenilo sve što je čovečanstvo znalo u jednom trenutku.
I u Rumuniji se emancipacija žena i feminizam javljaju u drugoj polovini 19. veka, a borba za sticanje prava se vodi i preko štampe.
Pesnik, novinar i humorista Joan T. Morar bio je među onima koji su se pre 1989. morali suočiti sa cenzurom u pokušaju da što bolje obavlja svoj posao. Pisao je i proučavao humor.
