Zimske ekonomske prognoze
Rumunija je zabeležila ekonomski rast od 3,9 odsto u 2019. za razliku od 4,4 odsto u 2018. godini, pokazuju zimske ekonomske prognoze koje je u četvrtak objavila Evropska komisija. Brojke koje je predstavilo komunitarno izvršno telo pokazuju da će se trend usporavanja privrede nastaviti kako ove godine, tako i naredne, iako su aktuelne procene optimističkije od prethodnih. Uporedjenju sa prognozama objavljenim u novembru, Evropska Komisija je senzibilno korigovala nagore procene o privredi Rumunije, u uslovima u kojima je prošle jeseni računala na rast od 3,6 odsto u 2020. i 3,3 odsto u 2021. godini, a u ovom trenutku prognozira rast od 3,8 odsto za tekuću godinu i 3,5 odsto za narednu.
Ştefan Stoica, 14.02.2020, 15:53
Od svih 27 zemalja članica Evrospke unije samo Malta će imati veći ekonomski rast od Rumunije. Komunitarno izvršno telo podseća da je Rumunija dostigla vrhunac ekonomskog rasta od 7,1 odsto u 2017. te je usledilo konstantno usporavanje od 4,4 odsto u 2018. i 3,9 odsto u 2019. Komisija procenjuje da će realan rast Bruto unutrašnjeg proizvoda ostati robustan tekuće i iduće godine, a planirani znatni fiskalni podsticaji dati novi podstrek privatnoj potrošnji i stimulisati uvoze. Po njenim procenama, očekuje se da u 2020. investicije ostanu na solidnom nivou, uz podršku gradjevinarstva i boljim korišćenjem evropskih fondova. Istovremeno, Evropska komisija očekuje da ukidanje mera uvodjenih u decembru 2018. koje se odnose na dodatno oporezivanje banaka i firmi u energetskom sektoru ide u korist privatnim investicijama.
Paralelno, komunitarno izvršno telo prognozira da će stopa inflacije nastaviti da pada u Rumuniji, sa proseka od 3,9 odsto u 2019. na 3,4 odsto u 2020. i 3,3 odsto u 2021. Evropska komisija upozorava da će poreska politika biti krucijelan element koji će uticati na evoluciju ekonomskog rasta u 2020. i 2021. godini. Prema tome, nastavljanje fiskalnih politika koje ugrožavaju postojeće makroekonomske neravnoteže moglo bi uništiti poverenje investitora i dovesti do većih troškova za finansiranje. Sa druge strane, pokretanje fiskalne konsolidacije, koja je preko potrebna, dovelo bi do smanjenja nagomilanih neravnoteža i senzibilnog povećanja ekonomskog rasta u prognoziranom intervalu, smatra komunitarno izvršno telo. Po njegovim procenama, zakonodavna nepredvidljivost ili pogoršanje fiskalnog deficita mogla bi ugroziti, takodje, poslovnu klimu u Rumuniji i imati negativan efekat po investicione odluke.
Komisija je još saopštila da će ritam porasta Bruto unutrašnjeg proizvoda u evrozoni ostati stabilan na 1,2 odsto u 2020. i 2021. godini, i procenjuje da će u istom periodu, na nivou Evropske unije, ritam porasta senzibilno padati do 1,4 odsto.
