Zimska ekonomska prognoza Evropske komisije
Očekivana sa velikim interesom, zimska prognoza Evropske komisije donela je povoljne vesti prvi put u poslednjih 9 godina. Privrede svih zemalja članica Evropske unije zabeležiće rast u periodu 2016.- 2018. godina. Čak i zemlje koje su najviše pogodjene recesijom mogu se nadati oporavku i, prema prognozama, značajnom padu stope nezaposlenosti do najnižih tačaka posle privredne krize 2008. Prema analizi, u evrozoni realni bruto društveni proizvod je u porastu već 15 uzastopnih tromesečja. Zapošljavanje radne snage nastavlja se u ohrabrujućem ritmu, a nezaposlenost opada.
Corina Cristea, 14.02.2017, 12:04
Privatna potrošnja je i dalje motor oporavka, nastavlja se rast investicija, iako na skromnijem nivou. Ove perspektive ostaju u senci neizvesnosti koja vlada posle dolaska nove američke administracije, oko budućih izbora u pojedinim evropskim državama, kao i oko Breksita. Prema prognozi Evropske komisije, Rumunija će zabeležiti medju najbržim evropskim privrednim rastom sve do 2018. godine, zahvaljujući pre svega poreskom rasterećenju i povećanju ličnih dohodaka.
Brojke su, medjutim, mnogo manje nego u državnom budžetu, a stručnjaci kažu da postoji opasnost od probijanja budžetskog deficita. Privredni analitičar Aurelijan Dokija kaže: «Evropska privreda je već nekoliko meseci pokazala znake oporavka, ima dobru dinamiku i, na nivou evropske ekonomije, Rumunija se nalazi u društvu zemalja sa najvišim rastom. Evropska komisija prognozira privredni rast Rumunije u 2017. godini od 4,4 odsto. Iako je ritam ubrzan, uporedjujući sa evropskim kontekstom, manji je od prognoza vlade i budžetskih predvidjanja, što nameće pitanje kako će se završiti 2017. godina. Manji ritam rasta od 5,2 odsto koliko je vlada predvidela pretpostavlja i manje budžetske prihode od prognoziranih.»
Predsednik Senata Kalin Popesku Taričeanu je u ponedeljak izjavio, posle objavljivanja prognoze Evropske komisije, da će budžetski deficit Rumunije u 2017. godini biti nešto veći nego u prethodnoj godini, ali neće premašiti 3 odsto bruto društvenog proizvoda.
