Zdravstveni sistem u doba pandemije (26.03.2020)
Zime 2019. liberalna vlada u Bukureštu na čelu sa Ludovikom Orbanom preuzima odgovornost za Zakon o državnom budžetu za tekuću godinu. Na izraženo nezadovoljstvo mnogih, zdravstvo je u 2020 dobilo skoro 23% manje nego u 2019. godini, odnosno oko 11,5 milijardi leja (ili oko 2,4 milijarde evra). Jedan od najmanjih budžeta u Evropskoj uniji dodeljen ovom sektoru! Pored toga, u februaru je ista liberalna vlada usvojila hitnu uredbu koju je jedan deo građanskog društva žestoko osporio, koja je omogućila pacijentima pristup medicinskim uslugama u privatnom sektoru u istim uslovima kao u javnom sektoru. Drugim rečima, uspostavljen je isti sistem izmirenja medicinskih usluga za javne i privatne jedinice. Šta je sledilo? Epidemija koronavirusa stigla je i do Rumunije, bolesnici se umnožavaju svakim danom, a privatne bolnice su napravile korak unazad, ostavljajući teret na javni sektor koji nije dovoljno finansiran. Zato je, prinuđena sticajem okolnosti, vlada Ludovika Orbana uzela u obzir vanredni rebalans budžeta, koji je dozvolilo vanredno stanje, kako bi dodelila više novca zdravstvenom sistemu. Prema rečima predsednika Rumunskog udruženja za mikrobiologiju Aleksandrua Rafile, za dve do tri nedelje, možda i ranije, kako se povećava dijagnostički kapacitet, Rumunija će dostići najmanje 1.000 slučajeva zaraze novim koronavirusom dnevno. Po njegovom mišljenju, pandemija bi mogla da traje oko dve godine, odnosno dok se ne pojavljuje vakcina, ali do leta će se pojaviti lek za lečenje nove vrste koronavirusa. U ovim uslovima, mere društvenog razmaka moraju se poštovati sve dok se ne stabilizuje broj dnevno registrovanih slučajeva. U istoj meri – dodajemo – potrebna je i kvalitetna medicinska nega. Međutim, medicinsko osoblje u Rumuniji je, bar u ovom trenutku, daleko od toga da može ponuditi takve usluge. Lekari kažu da svakodnevno ugrožavaju njihov sopstveni život. Bar u ovom trenutku, u rumunskim bolnicama nema dovoljno zaštitne opreme, a postojeća nije efikasna. Emblematičan je slučaj Gradske bolnice u Sučavi. Polovina Rumuna koji su do četvrtka ujutru izgubili život bili su iz ove bolnice. Istovremeno, od oko 100 zaraženih zdravstvenih radnika širom zemlje, preko 80 je iz Sučeave – lekari, medicinski radnici i sestre. Bolnica je zatvorena radi dezinfekcije, otpušten je menadžer i pokrenuta je krivična istraga. Na listi kontaminiranih medicinskih jedinica nalaze se bolnice Đerota i Obređa u Bukureštu, Gradska bolnica Galaci ili Bolnica za hitne slučajeve u Devi. Uprkos tome, paralelno sa tim, rumunske vlasti pokušavaju da obezbede potrebne materijale za borbu protiv epidemije koronavirusa. Tako je država preko Nacionalne agencije za centralizovanu nabavku kupila 100 hiljada zaštitnih kombinezona. Dovedeni su iz Južne Koreje NATO avionom C-17 Globe Master III. Takođe iz Južne Koreje, Rumunija će dobiti ukupno 2 miliona testova za koronavirus. Na kraju, ali ne manje bitno, s obzirom da je hlor najsigurnije rešenje za dezinfekciju, kombinat Kimkompleks u Ramniku Valča promenio je svoje proizvodne linije kako bi prioritetno proizveo natrijum-hipohlorit.
Roxana Vasile, 26.03.2020, 14:42
