Zatvorski sistem i prošireno oduzimanje imovine (16.09.2016)
Četvrti oktobar je poslednji rok do kada članice EU treba da u nacionalnim zakonima prenose direktivu unije kojom je predviđeno prošireno oduzimanje imovine osobama koje su se obogatile prevarom. U Rumuniji rok koji je nametnuo Brisel, podudara se sa žustrim internim raspravama o efektima borbe protiv korupcije. Več odavno, štampa, građansko društvo i eksperti upozoravaju da spektakularna optuživanja, hapšenja i presude u slučajevima velike korupcije ostaju samo platonska vežba sve dok nisu propraćene i oduzimanjem imovine. Minsitar pravde u tehnokratskoj vladi u Bukureštu, Raluka Pruna, saopštila je za Radio Rumunija, da postoji već nacrt zakona u ovom smislu, koji će biti dostavljen Parlamentu. Ona nije isključila ni mogučnost usvajanja na osnovu Hitne uredbe, ali je izrazila uverenje da zbog brzine kojom će reagovati poslanici i senatori ovakva mera neće biti potrebna. Sadašnji zakoni, dodaje ministar, predviđaju Krivičnim zakonom mogučnost proširenog oduzimanja imovine. Na žalost, ova odredba ,,nije previše primenjena u predmetima korupcije koji su u toku, ovim nacrtom mi primenjujemo direktivu u potpunosti’’. Stopa osuđenih osoba koje su poslate pred sudom u delima korupcije ostaje na nivou od 90%, što kako kaže Nacionalna antikorupcijska direkcija pokazuje kvalitet probacije na osnovu koje se sačinjavaju krivični predmeti i profesionalizam tužilaca. Sa druge strane, Laura Kodruca Keveši, šef Nacionalne antikorupcijske direkcije, naglasila je da samo usled konačnih presuda od prošle godine država treba da povrati oko 200.miliona evra i insistirala je na važnost sprovođenja presude, uključujući i naknadu štete.
Bogdan Matei, 16.09.2016, 19:16
Četvrti oktobar je poslednji rok do kada članice EU treba da u nacionalnim zakonima prenose direktivu unije kojom je predviđeno prošireno oduzimanje imovine osobama koje su se obogatile prevarom. U Rumuniji rok koji je nametnuo Brisel, podudara se sa žustrim internim raspravama o efektima borbe protiv korupcije. Več odavno, štampa, građansko društvo i eksperti upozoravaju da spektakularna optuživanja, hapšenja i presude u slučajevima velike korupcije ostaju samo platonska vežba sve dok nisu propraćene i oduzimanjem imovine. Minsitar pravde u tehnokratskoj vladi u Bukureštu, Raluka Pruna, saopštila je za Radio Rumunija, da postoji već nacrt zakona u ovom smislu, koji će biti dostavljen Parlamentu. Ona nije isključila ni mogučnost usvajanja na osnovu Hitne uredbe, ali je izrazila uverenje da zbog brzine kojom će reagovati poslanici i senatori ovakva mera neće biti potrebna. Sadašnji zakoni, dodaje ministar, predviđaju Krivičnim zakonom mogučnost proširenog oduzimanja imovine. Na žalost, ova odredba ,,nije previše primenjena u predmetima korupcije koji su u toku, ovim nacrtom mi primenjujemo direktivu u potpunosti’’. Stopa osuđenih osoba koje su poslate pred sudom u delima korupcije ostaje na nivou od 90%, što kako kaže Nacionalna antikorupcijska direkcija pokazuje kvalitet probacije na osnovu koje se sačinjavaju krivični predmeti i profesionalizam tužilaca. Sa druge strane, Laura Kodruca Keveši, šef Nacionalne antikorupcijske direkcije, naglasila je da samo usled konačnih presuda od prošle godine država treba da povrati oko 200.miliona evra i insistirala je na važnost sprovođenja presude, uključujući i naknadu štete.
,,Neki zatvorenici ne izdržavaju celu kaznu. Neki su uslovno oslobođeni, bez nadoknade štete ili služeći se raznim prevarama. Ovakve situacije vode postepeno do gubitka autoriteta države i do nepoverenja u institucije’’ — upozorila je Laura Kodruca Keveši. Sada, Raluka Pruna, ministar pravosudja, kaže da ,,za ekonomske prestupe, snažno obeshrabrivanje je konfiskovanje predmeta počinjenog prestupa a ne izdržavanje kazne, koja generalno u Rumuniji, kao svuda u svetu je manja od kazne za dela iz opšteg prava’’. Ona ocenjuje da preuzimanje evropske direktive može rešiti pitanje prenatrpanih zatvora u Rumuniji. Ovog leta zatvorenici su protestvovali zbog loših uslova u zatvorima. I zaposleni u sistemu kažu da su prezaposleni i loše plačeni i odbijaju da rade dodatno što bi moglo voditi, zbog deficit personala, do blokiranja aktivnosti u zatvorima. Nacionalna uprava zatvora ima 15000 radnih mesta od kojih je popunjeno samo 12000., a potrebe bi bile od 20.000. zaposlenih u sistemu.