Zatražena politička odgovornost ministarke rada (20.02.2018)
Obaveza radnika da plate ceo iznos dorinosa za socijalno osiguranje od 1. januara 2018. godine donela je manje plate mnogim radnicima. Prema nezvaničnim podacima oko 2 miliona radnika u privatnom sektoru primila su manje plate, jer država ne može narediti poslodavcu da poveća plate. Manje plate primaju i pojedini budžetski radnici jer je na snagu stupio novi Zakon o platama. Prošle godine ministarka rada, članica Socijal-demokratske partije (PSD) dala je uveravanja da će se ispuniti obećanja iz predizborne kampanje i povećati plate, tako da su ova obećanja potisnula ovu stranku u prvi plan na parlamentarnim izborima. Za budžetske radnike primenjeno je povećanje od 25%, ali efekte poništava veći iznos za doprinos za socijalno opsiguranje i u pojedinim slučajevima i eliminisanje dodataka. Za radnike u privatnom sektoru situacija je još složenije, jer pojedini vlasnici nisu želeli da povećaju lične dohotke i zadržali za njih ovo povecanje. Oko šesdesaetak poslanika Nacionalne liberalne partije (PNL) zatražilo je političku odgovornost ministarke rada. Potpisnici zajhteva tvrde da je usvajanjem zakona i uredbi Lija Olguca Vasilesku stvorila pravu pometnju u javnom i privatnom sektoru i traže njenu ostavku. Poslanik Dan Valčnu je izjavio: ,,Pokazali ste vlastitu nesposobnost i prkosite stanovništvu. Objasnite ljudima koji su dobili u januaru manje plat da vaše inicijative imaju pozitivne efekte samo na papiru.’’
Corina Cristea, 20.02.2018, 12:21
Obaveza radnika da plate ceo iznos dorinosa za socijalno osiguranje od 1. januara 2018. godine donela je manje plate mnogim radnicima. Prema nezvaničnim podacima oko 2 miliona radnika u privatnom sektoru primila su manje plate, jer država ne može narediti poslodavcu da poveća plate. Manje plate primaju i pojedini budžetski radnici jer je na snagu stupio novi Zakon o platama. Prošle godine ministarka rada, članica Socijal-demokratske partije (PSD) dala je uveravanja da će se ispuniti obećanja iz predizborne kampanje i povećati plate, tako da su ova obećanja potisnula ovu stranku u prvi plan na parlamentarnim izborima. Za budžetske radnike primenjeno je povećanje od 25%, ali efekte poništava veći iznos za doprinos za socijalno opsiguranje i u pojedinim slučajevima i eliminisanje dodataka. Za radnike u privatnom sektoru situacija je još složenije, jer pojedini vlasnici nisu želeli da povećaju lične dohotke i zadržali za njih ovo povecanje. Oko šesdesaetak poslanika Nacionalne liberalne partije (PNL) zatražilo je političku odgovornost ministarke rada. Potpisnici zajhteva tvrde da je usvajanjem zakona i uredbi Lija Olguca Vasilesku stvorila pravu pometnju u javnom i privatnom sektoru i traže njenu ostavku. Poslanik Dan Valčnu je izjavio: ,,Pokazali ste vlastitu nesposobnost i prkosite stanovništvu. Objasnite ljudima koji su dobili u januaru manje plat da vaše inicijative imaju pozitivne efekte samo na papiru.’’
Ministarka rada je u ponedeljak na raspravi u Parlamentu izjavila da procene liberala nisu tačne. Ona je medjutim priznala da Zakon o platama nije savršen, uz napomenu da zakon poštuje princip za isti radni učinak ista plata: ,,Nešto manje od 3% budžetskih radnika primilo je manje plate, ali ne treba da zaboravite da 97% prima veće posle stupanja zakona na smnagu.’’
Po oceni opozicije, mere koje promoviše ministarka rada izazivaju nepoverenje i nestabilnost ekonomske klime. U replici, predstavnici Socijal-demokratske partije i Alijanse liberala i demokrata podsećali su da su ljudi koji su sada tražili političku odgovornost ministarke isti oni koji su 2009. godine u vreme krize doneli odluku o smanjenju budžetskih plata za 25%.