Zapadni Balkan, na evropskoj agendi
Ovonedeljni Samit u Sofiji potvrdio je evropsku perspektivu o Zapadnom Balkanu, a učesnici su ustanovili niz konkretnih akcija za konsolidaciju saradnje u oblastima konekcije, bezbednosti i pravne države. Samit je održan u ovom formatu po prvi put u zadnjih 15 godina, odnosno bili su prisutni šefovi država i vlada komunitarnog bloka, kao i njegovi kolege iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Makedonije i sa Kosova. «Ovaj samit je možda simboličan akt, ali može izazvati više dinamizma», izjavio je austrijski kancelar Sebastijan Kurc, čija zemlja će 1. jula preuzeti od Bugarske rotaciono predsedništvo Saveta Evropske unije. «Ako na Balkanu neće postojati evropska perspektiva, turski uticaj i drugi uticaji će postati sve snažniji», upozorio je Kurc. «Slažem se sa usidrenjem Balkana u Evropu i njegovim putem ka Evropi, ali mislim da veoma oprezno i rigorozno moramo razmisliti na bilo koje novo proširenje», naglasio je francuski predsednik Emanuel Makron, jedan od evropskih lidera koji su svojim izjavama ublažili nade zemalja Balkana da će hitno pristupiti Evropskoj uniji, kako pišu novinske agencije.
Corina Cristea, 18.05.2018, 12:16
«Moramo pomoći svim zemljama koje su na putu reformi i napreduju ka Evropi», dodao je francuski predsednik, ali pre razmišljanja o bilo kojem širenju, Evropska unija treba da realizuje pravu reformu koja da omogući produbljenje integracije i bolje funcionisanje 27morice, posle izlaska Velike Britanije, predvidjenog za 2019. Do sada, pregovori o pridruživanju su pokrenuti sa Crnom Gorom 2012. i Srbijom 2014. godine. Pre bilo kog koraka napred, balkanske zemlje moraju biti sigurne da medju njima postoji veća stabilnost, rečeno je još u Sofiji.
Zabrinutosti Brisela vezane su, izmedju ostalog, za tenzije izmedju Srbije i njene bivše pokrajine Kosovo, čiju jednostranu izjavu o nezavisnosti, datu pre deset godina, ne priznavaju još pet zemalja članica unije, uključujući i Rumuniju. Ovo je samo primer tenzija u regionu koji nije još u potpunosti stabilan, dve decenije posle raspada bivše Jugoslavije. Šef rumunske države Klaus Johanis, prisutan u Sofiji, je ocenio da Izjava samita odražava zalaganje Unije za Zapadni Balkan, kao i privrženost principu sopstvenih zasluga, u smislu da svaki partner je individualno procenjen zavisno od postignutih rezultata.
