Zakon o suzbijanju pranja novca
Mnogo očekivan u Briselu i u javnoj raspravi u Bukureštu, novi oblik zakona o predupredjenju i suzbijanju pranja novca usvojen u Senatu. Prethodno, tačnije 29. avgusta, Evropska komisija je Sudu Pravde Unije podnela peticiju protiv Bukurešta, čije vlasti nisu u nacionalno zakonodavstvo uvele komunitarnu direktivu o subijanju pranja novca, iako su ovu obavezu imale već od juna 2017. godine. U slučaju donošenja sudske odluke, postoji rizik da se Rumuniji izriču novčane kazne u iznosu od više miliona evra, upravo u periodu u kojem će ona predsedavati Savetom Evropske unije, u prvoj polovini 2019. godine, upozorio je nedavno ministar delegat za Evropske poslove, socijaldemokrata Viktor Negresku predsednika Socijaldemokratske partije (PSD) i Poslaničkog doma Livijua Dragneu. Politički izvori, na koje se pozivaju mediji, tvrde da će uskoro Negresku razgovarati sa evropskom komesarkom za pravosudje, Verom Jurovom, upravo o suzbijanju pranja novca.
Bogdan Matei, 25.09.2018, 10:52
Sa svoje strane, premijerka Viorika Dančila se odnosila na hitno usvajanje pomenutog zakona, koji je zasnovan na nacrtu koji je izradila vlada Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), čiji senatori su dodali amandmane sa kojima se vlada nije složila, a desničarska opozicija osporavala. Jedna od izmena teksta zakona predvidja eliminisanje članka koji se odnosi na “politički izložene osobe, o kojem je predsednik Pravne komisije, senator i bivši socijaldemokratski ministar pravde Robert Kazančuk rekao da je “očigledno neustavni. Drugi prihvaćeni amandman predvidja oprezne mere u trenutku izvršenja povremene transakcije u iznosu od “najmanje 15.000 evra.
Vladin nacrt zakona o suzbijanju pranja novca predvidja, takodje, da društva sa akcijama kod nosioca imaju na raspolaganju godinu i po za konverziju u nominalne akcije, a u suprotnom će biti likvidirana. U ovom kontekstu analitičari podsećaju da je još od leta ministar za finansije Eudžen Teodorović precizirao da nacrt zakona, po kojem Rumuni iz inostranstva koji u domovinu šalju više od 2.000 evra treba da opravdaju poreklo novca, nema za cilj konfiskaciju svota koja premašuje ovaj iznos. On je precizirao da je reč o primeni evropske direktive u nacionalno zakonodavstvo i da u suprotnom postoji rizik da Rumunija dobija dnevne novčane kazne.
U aprilu, za vreme rasprava na istu temu, ministar je rekao da novac koji Rumuni iz dijaspore šalju u domovinu je zaradjen poštenim radom. Prema studiji Svetske banke, Rumuni koji rade u inostranstvu su prošle godine u domovini poslali otprilike 4,9 milijardi evra.
