Zaključi posle zasedanja Saveta NATO-Rusija
Posle četiri sata taktičkih pregovora u Briselu nije došlo do nikakvog konkretnog rešenja nastale krize izazvane očekivanjima Moskve da dobije garancije za sopstvenu bezbednost – ukratko, zaključak je sastanka Saveta NATO-Rusija od srede. Rusija negira planove za invaziju na Ukrajinu, ali kaže da želi da zaustavi širenje NATO-a i povlačenje savezničkih snaga iz zemalja centralne i istočne Evrope koje su pristupile NATO-u nakon 1997. godine. Prema rečima generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, zaključci u Briselu su bili korisni, Nato i Rusija će i dalje pregovarati, ali saveznici odbacuju svaki kompromis u vezi sa njihovim osnovnim principima, uključujući teritorijalni integritet svake evropske zemlje. Rusija je stoga obaveštena da su isključeni bilo kakvi pregovori o njenom zahtevu da Alijansa suspenduje pristupanje novih država. Takođe je dobila čvrsto ne“ na svoju želju da NATO povuče svoje trupe iz istočnih država članica, ostavljajući ovo područje praktično bez odbrane. U stvari, NATO je preko Jensa Stoltenberga objasnio da su ceo koncept odbrane i odvraćanja, a samim tim i vežbe i vojno prisustvo NATO-a u istočnom delu Alijanse bili i jesu odgovor na sve agresivnije ponašanje Rusije i očiglednu dostupnost za korišćenje sile da menja granice susednih država. U tom kontekstu Moskvi je rečeno da će, ako ponovo uđe u Ukrajinu, pored političkih i ekonomskih sankcija Rusiji, saveznici pružati podršku Kijevu. Zato je NATO poslednjih meseci pozvao na povlačenje ruskih snaga razmeštenih na granici sa Ukrajinom. Jedini mogući ustupak Moskvi bio bi nerazmeštanje određenih tipova raketa u Evropi. Zamenik generalnog sekretara NATO-a, Mirča Đoana je, međutim, objasnio da takozvani antiraketni štitovi u Rumuniji i Poljskoj ne spadaju u ovu kategoriju. Mirča Đoana: Ne mogu da deluju kao ofanzivno oružje protiv Ruske Federacije i stoga neće moći da budu deo takvog potencijalnog sporazuma. Istovremeno, postoji značajna mobilizacija raketa različitih kapaciteta, uključujući i najnovije generacije, iz Ruske Federacije, u blizini teritorije NATO. To nas zabrinjava. U Rumuniji, na godišnjem sastanku sa šefovima diplomatskih misija akreditovanih u Bukureštu, predsednik Klaus Johanis je rekao da povećanje vojnog prisustva SAD u zemlji ostaje važan cilj, s obzirom na nedavne bezbednosne izazove, očigledno je da je Rumuniji potrebna jača akcija za odvraćanje i odbranu. Istovremeno, po mišljenju predsednika, Klausa Johanisa, nedavna bezbednosna dešavanja koja bi mogla da utiču na evroatlantski prostor ponovo su potvrdila presudnu važnost transatlantskih odnosa.
Roxana Vasile, 13.01.2022, 17:19
