Vlada Rumunije menja politiku oporezivanja (29.03.2019)
Vlada Rumunije je usvojila nove izmene triju vladinih uredbi, među kojima se nalayi i čuvena hitna vladina uredba 114 koja je predvidela nove mere oporezivanja u značajnim sektorima kao što su: bankarski sektor, sektor telekomunikacija i sektor energetike. Normativni akt koji je podelio političku klasu, uzsvojila je vlada Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata bez prethodnih konsultacija sa onima na koje meru utiču direktno, i ktirikovan je kako u Rumuniji, tako i van zemlje, pogotovo od strane evropskih partnera. Prema rečima premijerke Viorike Dančila, ciljevi koji su vodili do izmena triju uredbi su smanjenje kreditnih rata Rumuna i povećanje broja rumunskih kompanija koje će dobiti značajne kredite od banaka. Ona je dodala da na osnovu izmena ubuduće će se pri izračunanju kreditnih kamata primeniti indeks koji će se izračunati na osnovu interbankarskih transakcija, koji je objavljen na sajtu Nacionalne banke Rumunije. Na ovaj način nestaje ROBOR — međubankarska kamata. Novi referentni indeks primeniće se na kredite koje će građani uzeti počev od 2. maja. Novi indeks će se primenjiti i u slučaju refinansiranih kredita koji su u toku. Istovremeno izmena će biti i u slulčaju II penzijskog stuba privatnih penzija. Premijerka Viorika Dančila saopštila je da je imala konsultacije sa administratorima i deoničarima privatnih penzija u Rumuniji, sa predsetavnicima Ministarstva rada i socijalne pravde, Finansijakog nadzornog organa, tako da je mera koja se primenjuje administraorima penzijskih fondova obustavljena do 31 maja. Ova mera je neophodna, objasnila je predsednica Vlade Rumunije, omogučiće menadžerima privatnih penzijskih fondova da se prilagode novim uslovima društvenog kapitala na tržištu. Tokom perioda suspenzije, potreban minimalni društveni kapital koji je određen za upravnike privatnog penzijskog fonda od najmanje 4 miliona eura protivvrednost u lejima. Sa druge strane i kada je reč o energetskom sektoru usvojeno je niz mera. Prema rečima predsednice Vlade, ove mere se između ostalog odnose na ubrzanje investicija u energetskom sektoru, razvoj mreža za distribuciju prirodnog gasa s tim što će se omogučiti realizacija ovog projekta i finansiranjem iz javnih fondova od strane administrativno-teritorijalnih jedinica. Istovremeno, održaće se gornja granica cene gasa i električne energije za sve potrošaće domaćinstva, istovremeno sa plafoniranjem cene za idnustrijske potrošaće nakon rasprava sa predstavnicima ove industrije i predstavnicima EU.
Leyla Cheamil, 29.03.2019, 14:00
