Vesti za 09.10.2019.
Četvrtak je odlučujući dan za rumunsku vladu socijaldemokratske premijerke Viorike Dančila.
Leyla Cheamil, 09.10.2019, 19:10
Četvrtak je odlučujući dan za rumunsku vladu socijaldemokratske premijerke Viorike Dančila. U kontekstu u kojem će se idućeg meseca održati predsednički izbori, poslanici i senatori će razmotriti i izjasniti se u vezi sa prošlonedeljnom inicijativom za izglasavanje nepoverenja kabinetu u Bukureštu. Opozicija optužuje vladu, izmedju ostalog, za gubljenje evropskih fondova, nedostatak infrastrukture i katastrofalnu situaciju u Zdravstvu, Pravosudju i Obrazovanju. Nacionalna liberalna stranka (PNL), iz čijih redova potiče šef države Klaus Johanis, kaže da je spremna kako za prevremene izbore, tako i za preuzimanje vlasti do održavanja zakonodavnih izbora, iduće godine. Partija Narodnog Pokreta (PMP) tvrdi, takodje, da je spremna za preuzimanje vlasti, a Unija Spasite Rumuniju (USR) smatra da organizovanje prevremenih izbora je glavno rešenje za sadašnju političku krizu. Pro Rumunija, formirana iz socijaldemokratskih dizidenata, je najavila da će glasati za inicijativu i, u slučaju u kojem će vlada pasti, Viktor Ponta će predložiti Socijaldemokratskoj Partiji vladinu formulu sa nezavisnom premijerom koga će podržati obe strane i Alijansa liberala i demokrata (ALDE). Sa druge strane, Alijansa liberala i demokrata, koja je do avgusta formirala koalicionu vladu sa socijaldemokratama, smatra da predsednik Rumunije neće više prihvatiti premijera od strane većine u kojoj se nalazi Socijaldemokratska partija. Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) će glasati za inicijativu nepoverenja vladi i nije spreman da bude uključen u političku prelaznu vladu. Premijerka Dančila je optužila opoziciju da ne dokazuje političku odgovornost i uverena je da će njena vlada izdržati. Inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi potpisalo je 237 parlamentaraca, dok su za njeno obaranje potrebna 233 glasa.
Prvo ročište u predmetu antikomunističke Revolucije iz decembra 1989. godine održaće se 29. Novembra. U ovom predmetu, bivši levičarski predsednik naše zemlje Jon Ilijesku optužen je za zločine protiv čovečnosti, kao i bivši vicepremijer Djelu Vojkan Vojkulesku i general Josif Rus-bivši šef vojnog vazduhoplovstva. Tužioci tvrde da je oko Jona Ilijeskua formirana dizidentska grupa vojnih lica i civila, čiji je cilj bio svrgavanje diktatora Nikolaja Čaušeskua sa vlasti i zadržavanje Rumunije u zoni uticaja bivšeg Sovjetskog Saveza. Prema zvaničnom bilansu Revolucije, u decembru 1989. više od 1000 osoba je poginulo, a otprilike 3000 bilo povredjeno. Rumunija je bila jedina zemlja Centralne i Istočne Evrope u kojoj je prelaz sa komunističke diktature na demokratiju napravljen prolivanjem krvi.
Za Republiku Moldaviju, bivšu sovjetsku republiku sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, Rumunija će i dalje biti najiskreniji i najaktivniji partner u regionu i u Evropskoj Uniji, izjavila je rumunska ministarka inostranih poslova Ramona Manesku, za vreme posete Kišinjevu. Na zajedničkoj pres konferenciji sa njenim moldavskim kolegom Nikulom Popeskuom, ona je precizirala da gasovod koji će povezati rumunski grad Jaš i Ungeni u Moldaviji biće operacionalan idućeg proleća, što će omogućiti susednoj republici da udje u novu etapu u kojoj neće više zavisiti od samo jednog izvora prirodnog gasa. Ministri inostranih poslova Rumuniije i Moldavije su potpisali smernicu koja predvidja saradnju u infrastrukturi u oblasti saobraćaja, finansija, poljoprivrede, pravosudja, obrazovanja i unutrašnjih poslova.
Evropska unija, NATO i OUN su reagovale na današnju vojnu ofanzivu Turske na severo-istoku Sirije, samo nekoliko dana posle povlaćenja američkih trupa iz zone. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker zatražio je uzdržanost i obustavljanje ofanzive na severu Sirije, upozoravajući Ankaru da, ako njen plan nije ostvarenje bezbednosne zone, neće dobiti evropsko finansiranje. Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, rekao je da bi trebalo da vojna ofanziva Ankare na severu Sirije bude proporcionalna i odmerena“, jer drugačije može povećati tenzije u regionu i izazvati još više ljudskih patnji“. U ovom kontekstu, u četvrtak će se održati hitna sednica Saveta Bezbednosti OUN-a. Prethodno je predsednik Redžep Tajup Erdogan tvrdio da ciljevi ofanzive su Islamska država i kurdske milicije, koje Ankara smatra saveznicima Radničke Partije Kurdistana (PKK), zabranjene u Turskoj. Erdogan je još rekao da će zona bezbednosti omogućiti povratak sirijskih izbeglica u svoju domovinu. Prema izvorima kurdskih i arapskih pobornika, usled turske ofanzive u Siriji zabeležene su žrtve.
Rumunija je napredovala za jedno mesto, u poredjenju sa prošlom godinom, i nalazi se na 51. mestu na top listi najkompetitivnijih zemalja sveta, pokazuju podaci izveštaja Svetskog Ekonomskog Foruma, koji je objavljen danas. Ispred Rumunije koja ima 64,4 boda od ukupno 100, nalaze se Češka, Poljska, Slovačka, Rusija, Madjarska i Bugarska, a iza nje Grčka, Turska, Srbija i Republika Moldavija. Prema pomenutom izveštaju, prva dva mesta top liste najkompetitivnijih zemalja zauzimaju Singapur i SAD, dok se na poslednja mesta nalaze Kongo, Jemen i Čad. Kompetivnost se meri na bazi pokazatelja, kao što su infrastruktura, zdravstvo, radno tržište, finansijski sistem, kvalitet javnih institucija i ekonomsko otvaranje.
Istraživači iz SAD, Velike Britanije i Japana- Džon Gudinaf, Stenli Vitingem i Akira Jošimo, dobili su ovogodišnju Nobelovu nagradu za hemiju, saopštila je danas Kraljevska Akademija Švedske. Oni su nagradjeni za razvoj litijum jonskih baterija“, jer su svojim istraživanjima stavili temelj bežičnog društva bez fosilnih goriva, precizira Švedska Akademija.
