Vesti dana (25.10.2016)
25. oktobra, kralj Mihai prosalvio je 95. rođendan, a Kraljevska kuća Rumunije organizuje ovim povodom do 28. oktobra više prikladnih manifestacija. Dodeliće se prikladna odlikovanja, organizovaće se koncerti, promocije knjiga ali i emitovati na Radio Rumunija radiodrama koju su napisali Kralj Mihaj i Kraljica Ana. Mihai I je poslednji kralj Rumunije i jedini šef države koji je vladao tokom Drugog svetskog rata. Vladao je u dva navrata od 1927. do 1930. i od 1940. do 1947. Komunisti su ga primoravali da abdicira 30. decembra 1947. i da krene putem izgnanstva. Posle decembarske revolucije on se vratio u rodnu Rumuniju. 25. oktobar je i Dan vojske Rumunije. U svim garnizonima u zemlji i inostranstvu organizovane su ovim povodom vojne i verske ceremonije. Položeni su venci na grobovima koji su podignuti u znak sećanja na rumunske vojnike u Austriji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj,Češkoj, Rusiji, Republici Moldaviji i Ukrajini. U mestu Rossoka u Ruskoj Federaciji, održana je ceremonija sahranjivanja posmrtnih ostataka 594 rumunskih vojnika koji su, u drugom svetskom ratu, izgubili život u borbama u Stalingradu. Trenutno 780. rumunskih vojnika nalazi se u međunarodnim misijama od kojih 629. u Avganistanu.
România Internațional, 25.10.2016, 19:41
25. oktobra, kralj Mihai prosalvio je 95. rođendan, a Kraljevska kuća Rumunije organizuje ovim povodom do 28. oktobra više prikladnih manifestacija. Dodeliće se prikladna odlikovanja, organizovaće se koncerti, promocije knjiga ali i emitovati na Radio Rumunija radiodrama koju su napisali Kralj Mihaj i Kraljica Ana. Mihai I je poslednji kralj Rumunije i jedini šef države koji je vladao tokom Drugog svetskog rata. Vladao je u dva navrata od 1927. do 1930. i od 1940. do 1947. Komunisti su ga primoravali da abdicira 30. decembra 1947. i da krene putem izgnanstva. Posle decembarske revolucije on se vratio u rodnu Rumuniju. 25. oktobar je i Dan vojske Rumunije. U svim garnizonima u zemlji i inostranstvu organizovane su ovim povodom vojne i verske ceremonije. Položeni su venci na grobovima koji su podignuti u znak sećanja na rumunske vojnike u Austriji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj,Češkoj, Rusiji, Republici Moldaviji i Ukrajini. U mestu Rossoka u Ruskoj Federaciji, održana je ceremonija sahranjivanja posmrtnih ostataka 594 rumunskih vojnika koji su, u drugom svetskom ratu, izgubili život u borbama u Stalingradu. Trenutno 780. rumunskih vojnika nalazi se u međunarodnim misijama od kojih 629. u Avganistanu.
Ambasador SAD pri NATO, Duglas Lute, izjavio je u Briselu da će Alijansa nastaviti jačanje svog prisustva u Rumuniji i Bugarskoj. On je izjavio da će Rumunija biti domaćin multinacionalne brigade u kojoj će učestvovati i Bugarska. Brigada će koordinisati napore drugih saveznika, uključujući i SAD, koji će poslati vojnike za organizovanje pojedinih vojnih vežbi u ovim zemljama. Ambasador Lute je precizirao da, planovi kada je reč o jačanju prisustva vazdušnih i pomorskih snaga NATO u regionu Crnog mora, nisu još okončani. Sa druge strane, generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg je saopštio da će ministri odbrane država članica koji će se sastati u Brisleu, razgovarati o prisustvu Alijanse u regionu Crnog mora.
Dom poslanika u Bukureštu izglasao je danas, nacrt zakona Socijaldemokratske stranke o ukidanju više od 100. nefiskalnih taksi uključivši i taksu za radio i TV koja obezbeđuje većinu sedstava za finansiranje ovih institucija. U ponedeljak socijaldemokrate su saopštile da, na osnovu kritika političke klase, građanskog društva, predstavnika javnih medijskih institucija, koji tvrde da će ukidanje ove takse uticati na nezavisnost javnog Radija i Televizije, odustaju od eliminisanja ove takse. Danas je, međutim, lider socijaldemokrata Liviu Dragnea, ponovo tražio na plenarnoj sednici Polsaničkog doma, da se elimište taksa za nacionalni radio i televiziju.
Ustavni sud Rumunije je zaključio danas da je Zakon o vraćanju nepokretnosti, koji su osporavale brojne banke, delimično protivustavan. Pomenuti zakon je stupio na snagu 13. maja. Uslove koje treba da ispune krediti koji podležu ovom zakonu su sledeći: nosilac kredita treba da bude potrošač a ne profesionalac, da kredit ne bude veći od 250.000 evra ili protivrednost ove sume, a nekretnina za koju je podignut hipotekarni kredit da bude namenjena za stanovanje. I nacrt zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima dostavljen je Ustavnom sudu. Vlada je osporila nacrt jer zakon sa sadašnjim sadržajem koji je usvjio Poslanički dom, je više od mere socijalne zaštite. Normativni akt predviđa da vrednost kredita bude ta koja je bila na dan odobravanja kredita.