Vesti dana (01.03.2017)
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis primio je u sredu premijera Malte, Džosefa Muskata, čija zemlja predsedava Evropskom unijom. Šef države se odlučno izjasnio protiv ideja koje kruže o Evropi sa više brzina, kazajući da takvde ideje mogu voditi do dezinetgracije evropskog projekta. Kako predsednik, tako i premijer Sorin Grindeanu, naglasio je tokom razgovora sa svojim malteškim kolegom da je potreban jedinstveni stav na nivou EU kada je reč o očuvanju unutrašnjeg tržišta i očuvanju prava evropskih državljana u Velikoj Britaniji posle Bregzita. Razgovaralo se o prioritetima maletškog predsedavanja sa akcentom na budućnost Evrope, upravljanju migracijom, značaju konsolidacije jedinstvenog tržišta, politici susesdstva kao i na proces proširenja. Dvojica premijera razgovarala su i o procesu pripremanja predsedavanja Rumunije EU u prvom tromesečju 2019.
România Internațional, 01.03.2017, 20:02
Razlika između procena Evropske komisije i Rumunije kada je reč o budežtskom deficitu za 2017 rezuiltat je primene različitih metodologija u izradi procena ističe se u saopštenju Ministarstva finansija u Bukureštu. Ministarstvo je dalo osiguranja da su rumunske vlasti preuzele odgovornost za program vladanja koji će ispoštovati deficit ispod 3% od bruto društvenog proizvoda. Ovo saopštenje je dato nakon što su evropski komesari Valdis Dombrovskis i Pijer Moskovisi uputili pismo Ministarstvu finansija u kontekstu objavljivanja od strane Evropske komisije izveštaja o ekonomskoj i društvenoj situaciji u državama članicama. Prema zimskim ekonomskim prognozama koje je Komisija objavila polovinom februara meseca, u Rumuniji javni deficit će u 2017. biti od 3,6% od bruto društvenog proizvoda, u odnosu na 3,2% koliko je procenjeno jesenas da bi 2018 došao na 3,9% od bruto društvenog proizvoda.
Evropska banka za investicije dodelila je Rumuniji u 2016. pozajmicu od preko 1 milijrde evra, a Evropski investicioni fond realizovao je operacije u visini od 61 miliona evra. Kako se ističe u soapštenju Banke, fond je finansirao projekte koji su bili značajni za javnu infrastrukturu u okviru više operativnih programa Evropske unije iz programa za 2014-2020, finansirao je mala i srednja preduzeča i programe trermičke rehabilitacije zgrada u Bukureštu. Evropska banka za investicije dodelila je pozajmice u poljoprivrednom sektoru i konsalting Minsitasrtvu zdravlja za izgradnju regionalnih bolnica u Jašiju, Kluž-Npoki i Krajovi. Evropska banka za investicije dodeljuje dugoročna finansiranja za projekte, garancije i konsalting u cilju promovisanja ciljeva EU. Evropska banka za investicije podržava projekte unutar EU ali i van komunitarnog bloka.
Vrhovni savet pravobranilaštva iz Rumunije odlučio je da ne pokrene disciplinsku istragu protiv glavnog tužioca Rumunije Augustina Lazara i da ne proverava uuslove u kojima je naložio Nacionalnom antikorupcijskom direktoratu da istražuje način na koji je izrađena kontroverzna uredba broj 13. Naknadno je Vlada ukinula a Parlament anulirao normativni akt. Prema rečima Augustina Lazara odluka Vrhovnog sveta pravobranilaštva je dokaz poverenja u generalnom tužiocu i dokaz da je sudstvo nezavisno. On je precizirao da će se istraga načina na koji je Vlada Socijaldemokratske stranke i Alijanse liberala i demokrata izdala uredbu nastaviti i posle odluke Ustavnog suda. U ponedeljak je Ustavni sud konstatovao pravni sukob između vlasti koji je prouzrokovan činjenicom da je Nacionalni antikorupcijski direktorat preuzeo nadležnosti da proveri oportunitet i legalnost izdavanja uredbe, nadležnosti koje ima samo zakonodavno telo i Ustavni sud. Sud je precizirao da se mogu istražiti direktna krivična dela. Nacionalni antikorupcijski direktorat, koji je prosledio predmet Generalnom tužilaštvu sumnja da nije poštovan zakon, da je favorizovan počinilac prestupa, da su poništena pismena i da su iz zle namere predstavljeni netačni podaci.
Predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker, predstavio je u sredu 5 scenarija o budućnosti Unije nakon izlaska Velike Britanije iz komunitarnog bloka. On je naglasio da evropski samit koji će se održati u Rimu, 25. marta kada će se proslaviti 60. godina od osnjivanja Unije, ,,treba da obeleži novo poglavlje i zatražio je od lidera država članica da dokažu ,,jedinstvo i ledership. Predstavljeni dokument, takozvana ,,bela karta obeležava početak novog procesa EU -27 koja će zajedno odlučiti budućnost Unije. U karti je analiziran naćin na koji će se Evropa promeniti u narednih 10. godina od uticaja novih tehnologija na društvo i radna mesta do dvoumljenja koja prouzrokuje globalizacija do preokupacija kada je reč o bezbednosti i povećanja populizma. Ova pet scenarija idu od ogranićenja na jedinstveno evropsko tržište do federalizovane Evrope. Među ovim opcijama nalazi se i opcija jedne Evrope sa što više brzina, u kojoj će se države članice što brže razvijati, bez obaveze da preostali deo komunitarnog bloka sledi isti ritam. Ova opcija je već izazvala zabrinutost u istočnom delu Evrope, uključivši i Rumuniju.
