Vesti – 4.1.2024
Rumunska izvršna vlast
sastala se danas na prvoj sednici u novoj godini. Članovi vlade usvojili su,
između ostalog, inicijativu za optimizaciju procesa izdavanja pasoša. Razrađen
nacrt zakona, koji će biti upućen Skupštini na raspravu i usvajanje,
obezbeđuje konciznu i jasnu prirodu atribucije Generalnog direktorata za pasoše
u vezi sa atestiranjem kvaliteta rumunskog državljanstva, u saradnji sa drugim
institucijama. U cilju optimizacije procesa izdavanja putnih isprava, smatra se
da Generalna direkcija za pasoše može da proveri naplatu iznosa koji
predstavlja vrednost običnih pasoša, odnosno njegovu restituciju u situacijama
kada je greškom plaćen ili odgovarajuća usluga nije bilo učinjena. Drugi usvojen
nacrt zakona predviđa da se sporovi koji proizilaze iz ugovora o mandatu koje
zaključuju državna preduzeća u Rumuniji moraju rešavati u zemlji. Ovaj pristup
transponuje norme Evropske unije u zakon o međunarodnoj pravosudnoj saradnji u
krivičnim stvarima i u Zakonik o krivičnom postupku. Vlada je danas usvojila i
izmenu finansiranja iz državnog budžeta karata za prirodni rizik od zemljotresa
i klizišta.
Newsroom, 04.01.2024, 18:23
Rumunska izvršna vlast
sastala se danas na prvoj sednici u novoj godini. Članovi vlade usvojili su,
između ostalog, inicijativu za optimizaciju procesa izdavanja pasoša. Razrađen
nacrt zakona, koji će biti upućen Skupštini na raspravu i usvajanje,
obezbeđuje konciznu i jasnu prirodu atribucije Generalnog direktorata za pasoše
u vezi sa atestiranjem kvaliteta rumunskog državljanstva, u saradnji sa drugim
institucijama. U cilju optimizacije procesa izdavanja putnih isprava, smatra se
da Generalna direkcija za pasoše može da proveri naplatu iznosa koji
predstavlja vrednost običnih pasoša, odnosno njegovu restituciju u situacijama
kada je greškom plaćen ili odgovarajuća usluga nije bilo učinjena. Drugi usvojen
nacrt zakona predviđa da se sporovi koji proizilaze iz ugovora o mandatu koje
zaključuju državna preduzeća u Rumuniji moraju rešavati u zemlji. Ovaj pristup
transponuje norme Evropske unije u zakon o međunarodnoj pravosudnoj saradnji u
krivičnim stvarima i u Zakonik o krivičnom postupku. Vlada je danas usvojila i
izmenu finansiranja iz državnog budžeta karata za prirodni rizik od zemljotresa
i klizišta.
Severnoatlantska alijansa je objavila da podržava grupu zemalja članica, uključujući Nemačku, Holandiju, Rumuniju i Španiju, da kupe do 1.000 protivvazdušnih raketa Patriot. U saopštenju NATO-a se navodi da će evropska proizvodnja na terenu biti proširena kako bi pokrila rastuću potražnju, ali i u duhu evropske inicijative za vazdušni štit. Ugovor je procenjen na 5,5 milijardi dolara. Rakete Patriot koštaju oko 4 miliona dolara po komadu, ali ugovor pokriva i nabavku rezervnih delova i njihovo održavanje. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je naglasio da je povećanje proizvodnje municije od suštinskog značaja za bezbednost zemalja saveznica i Ukrajine.
Period rada i pravo na penziju se međusobno priznaju u Rumuniji i Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je predsednik Klaus Johanis promulgirao zakon o ratifikaciji sporazuma u tom pogledu. Na osnovu novog sporazuma biće moguće kapitalizovati periode odrađene i u Rumuniji i u Sjedinjenim Američkim Državama, kako bi se pravo na penziju ostvarilo po principu totalizacije, uz proporcionalnu dodelu penzije od strane svake države u zavisnosti na ispunjene periode osiguranja. Dokument sadrži i odredbe koje se tiču izvoza penzija, što je bitna prednost za olakšavanje mobilnosti penzionera iz dve zemlje na teritoriji druge države i zadržavanje njihovog pristupa penzionim pravima u isplati. Predlog zakona sadrži i odredbe koje se odnose na upućene radnike, za koje je utvrđeno oslobađanje od plaćanja doprinosa za socijalno zdravstveno osiguranje iz nacionalnog sistema države u kojoj su upućeni.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg sazvaće sastanak između savezničkih diplomata i ukrajinskih zvaničnika 10. januara, saopštila je u četvrtak transatlantska vojna alijansa, prenosi Rojters. Sastanak, koji će se održati u novostvorenom formatu Saveta NATO-Ukrajina, održaće se na zahtev Kijeva, nakon raketnih napada i napada dronova na ukrajinske civile i lokalitete, rekao je portparol NATO-a. Rusija je pojačala svoje napade uoči Nove godine, a ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da ukrajinski vazdušni napad na ruski grad Belgorod, za koji Moskva kaže da je ubio 25 civila, neće proći nekažnjeno“, prenosi Rojters. .
Rešavanje problema lekara rezidenta koji su položili specijalistički ispit krajem 2023. godine kao prioritet za početak godine pomenuo je premijer Rumunije Marčel Čolaku. Na početku prve sednice Vlade 2024. godine, premijer je podsetio da ima oko 4.500 lekara u koje je rumunska država uložila stotine miliona evra i naveo da izvršna vlast mora da obezbedi njihovo zadržavanje u zemlji. Čolaku je zatražio od ministarstava zdravlja i razvoja da ažuriraju spiskove slobodnih radnih mesta i da dostave memorandume za njihovo raspisivanje na konkurs, a Ministarstvo finansija da sarađuje kako bi se to što pre desilo. Prema podacima Evropskog statističkog zavoda, Rumunija je 2021. godine imala 350 aktivnih lekara na 100.000 stanovnika. Na rang listi je prva bila Grčka sa 629 lekara na 100.000 stanovnika, a najniža stopa je zabeležena u Francuskoj sa 318 lekara na 100,000 stanovnika. Ukupno je 2021. godine u Evropskoj uniji bilo 1,82 miliona lekara.
Skoro 81% dece osnovnih i srednjih škola u Republici Moldaviji uči na rumunskom jeziku, prema podacima koje je nedavno objavio Nacionalni biro za statistiku u Kišinjevu. Njima se dodaje 19% koji uče na ruskom i 0,1% koji uče na engleskom. U školskoj 2023-2024 godini, u Republici Moldaviji radi preko 1.200 ustanova osnovnog i opšteg srednjeg obrazovanja, od kojih je skoro 900 u ruralnim područjima. Statistički podaci govore i da je ove školske godine smanjen broj učenika koji uče u državnim školama u odnosu na prethodnu, ali sve više učenika uče u privatnim školama. Takođe, prošle godine broj malih maturanata smanjen je za skoro 5%, ali je broj velikih maturanata povećan za 4%.
Biznismen Kornel Diniku, poznat kao vlasnik pansiona Ferma Dačilor (županija Prahova, jug), uhapšen je preventivno na 30 dana u slučaju požara u pomenutom kompleksu, u kojem je poginulo osam osoba. Druga dva administratora farme dobila su naloge za kućni pritvor. Sva trojica su optužena za ubistvo iz nehata i nanošenje štete koja su rezultirala katastrofom. Tužioci su saopštili da u ovom trenutku istrage ne isključuju bilo kakav uzrok požara, ali za sada nema elemenata koji bi dokazali pretpostavku da je požar na farmi namerno podmetnut. Istražitelji kažu da su trojica administratora u više navrata prekršila zakonsku regulativu u vezi sa vođenjem delatnosti smeštaja. Objekat je podignut bez građevinske dozvole. Potkrovlje je napravljeno od lako zapaljivog drvenog materijala, nisu obezbeđeni optimalni evakuacioni putevi, a konstrukcija je klasifikovana u 5. stepen otpornosti na vatru, koji je najslabiji.
