Vesti 31.12.2022
Premijer Nikolae Ćuka je u subotu, u poruci upućenoj povodom Nove godine, naveo da su gradjani Rumunije u godini koja se završava, dokazali solidarnost, prošli kroz teško zamislive“ izazove i uspeli da urade više od suprostavljanja
Newsroom, 31.12.2022, 12:55
Premijer Nikolae Ćuka
je u subotu, u poruci upućenoj povodom Nove godine, naveo da su gradjani
Rumunije u godini koja se završava, dokazali svoju solidarnost, da su se nosili sa
izazovima koje je teško zamisliti i uspeli da urade više od toga da izdrže.
On je pomenuo krizu kroz koju prolazi Rumunija,
sa ratom na granici, sušom, visokim cenama energenata i inflacijom. Premijer
Ćuka je istakao da će Vlada nastaviti da štiti interese građana, podržava
privredu i brine o ugroženima. Sa svoje strane, Kraljevska porodica Rumunije
pozelela je Rumunima u zemlji, iz susedne Republike Moldavije i onima daleko od
domovine Srećnu Novu godinu sa zdravljem, nadom i mirom.
Vrednost penzionog boda,
počev od 1. januara 2023. godine biće povećan za 12,5 odsto i
dostići će 1785 leja (skoro 360 evra). Bruto iznos minimalne
plate povećaće se na 3000 leja (600 evra). S druge strane, od naredne
godine ukida se mera kompenzacije cene goriva u vrednosti od 10 evrocenti.
Izvršna vlast, međutim, kaže da je spremna da je ponovo primeni, u slučaju da
cene porastu i premaše kupovnu moć gradjana. Od 1. januara biće smanjene akcize na gorivo, dok će mere ograničenja i
kompenzacije računa za struju i prirodnog gasa ostati na snazi.
U 2023. godini mora doći do
suzbijanja organizovanog kriminala i kriminalnih grupa, objavili su zvaničnici
Ministarstva pravde u subotu na Fejsbuk stranici te institucije. Prema njihovim
rečima, Rumunija ima zakonodavstvo, institucije i moderne strategije za
postizanje ovog cilja. Ono što joj je potrebno je više ulaganja u logistiku i
lidere koji mogu da podstaknu sve tužioce da preuzmu i ostvare svoju društvenu
misiju zaštite zakona i zaštite građana i države od svih oblika kriminala,
ističu u Ministarstvu pravde. U poruci se takođe navodi da je najveće dostignuće
Ministarstva u 2022. godini bio njegov doprinos da Rumunija izda poslednji
pozitivan izveštaj u okviru Mehanizma za saradnju i verifikaciju u pravosuđu i
ukidanje ovog mehanizma.
Nekoliko
evropskih lidera odalo je počast bivšem papi Benediktu XVI, koji je preminuo u
subotu u 95. godini. Francuski predsednik Emanuel Makron pozdravio je napore
pape emeritusa u stvaranju bratskijeg
sveta. Bivši papa Benedikt XVI bio je div vere i razuma, kao i velika
ličnost koju istorija nikada neće zaboraviti, rekala je italijanska
premijerka Đorđa Meloni. Britanski premijer Riši Sunak izjavio je da je
ožalošćen smrću pape i velikog teologa. Sa svoje strane,
nemački kancelar Olaf Šolc rekao je nakon smrti Benedikta XVI, svet je izgubio
markantnu ličnost Katoličke crkve. On je svojom ostavkom poslao
veoma snažan signal. On je pre svega sebe smatrao slugom Boga i Njegove Crkve’,
napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na Tviteru. Papa
Benedikt XVI živeo je poslednjih devet godina u manastiru unutar male papske
države. Izabran 2005. godine za naslednika pape Jovana Pavla II, prvi je
nemački vođa Katoličke crkve posle 482 godine, Benedikt XVI je 2013. objavio da
se povlači jer njegove godina više nisu adekvatne za ispunjavanje pontifikalne
misije. . Jozef Racinger je bio prvi papa od srednjeg veka do danas koji je
odlučio da se odrekne ove funkcije. Iako kritikovan, tokom osam godina svog mandata,
zbog nedostatka odlučnosti u donošenju odluka, Benedikt XVI je zaslužan što je
pokrenuo proces disciplinovanja ili proterivanja sveštenika koji su seksualno
zlostavljali decu, napominje dopisnik Radia Rumunija iz Rima.
Rumunija
ima najstabilniju ekonomiju u regionu i završiće godinu sa ekonomskim rastom
od preko 5%, izjavio je ministar finansija Adrijan Kaćiu. On u objavi na
Fejsbuku skreće pažnju da će 2023. biti teška godina, još uvek u znaku
inflacije i u kojoj će biti potrebno maksimalno iskoristiti instrumente javne
politike za investicije, reforme i podršku ugroženim kategorijama. Istovremeno,
Adrijan Kaćiu je takođe istakao političku stabilnost, ali i čvrsto partnerstvo
između vlade i socio-ekonomskog okruženja, što je dovelo do obnavljanja
ekonomskog potencijala i stabilizacije privrede, proizvodeći 214 milijardi
leja (cca. 43,3 milijarde evra) više nego 2021.
Rumunija je ove godine dobila
zeleno svetlo za sporazum o partnerstvu i svih 16 programa u okviru kohezione
politike 2021-2027, čime je izbegnut rizik od gubitka 5,2 milijarde evra,
saopštilo je Ministarstvo za investicije i evropske projekte. Kako navode iz
ove institucije, ovih 16 programa doneće zemlji 46 milijardi evra strateških
investicija za bezbednije bolnice, strateške
transportne mreže, modernizaciju vodovodne i kanalizacione infrastrukture i
podršku poslovnom okruženju.
Osam od 16 programa su regionalni. U prethodnoj evropskoj finansijskoj godini
2014-2020, Rumunija je dobila evropska sredstva u ukupnom iznosu od 25,4
milijarde evra.
Rumunski
ministar nacionalne odbrane Angel Tilvar navodi da se moraju pronaći rešenja
za povećanje atraktivnosti vojne karijere i da je od suštinske važnosti da se
Vojska 2023. fokusira na poboljšanje uslova rada vojske. On se osvrnuo i na
regionalne bezbednosne izazove sa kojima se suočava Rumunija od 2022. godine, a
koje su određene ratom koji je Rusija vodila protiv Ukrajine. Pod ovim
uslovima, Ministarstvo odbrane je krajem godine uložilo napore da ojača profil
Rumunije u okviru NATO-a, kao stuba bezbednosti i stabilnosti u regionu i
jačanja odbrane i bezbednosti u regionu Crnog mora, rekao je Tilvar. Prema
njegovim rečima, sa preko 5.000 savezničkih vojnika raspoređenih na nacionalnoj
teritoriji, zemlja je bolje zaštićena i odbranjena. Trenutno na teritoriji
Rumunije deluje Borbena grupa za kolektivnu odbranu koju predvodi Francuska,
kao okvirna država, podsetio je ministar Tilvar